Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP ( „Službeni glasnik RS“ br.72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05 – dr.zakon, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 – dr.zakon, 72/09 i 76/10) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, a u obrazloženju navodi da je nakon podnošenja zahteva za proširenje istrage Kt.br. 11386/10 od 19.11.2021. godine okrivljeni saslušan kod istražnog sudije, bez prisustva branioca na okolnosti da je izvršio krivično delo za koje je obavezna odbrana.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 603. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019,) propisano je da istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr.zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr.zakon, 72/09 i 76/10), a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama ovog zakonika. Dakle, u konkretnom slučaju sve do okončanja istrage primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr.zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr.zakon, 72/09 i 76/10).

Odredbom člana 71. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr.zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr.zakon, 72/09 i 76/10, važeći u vreme pokretanja istrage protiv okrivljenog), je propisano da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko deset godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, sudiji za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu dostavio zahtev za proširenje istrage Kt 11386/10 od 19.11.2021. godine, između ostalih i protiv okrivljenog AA zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ. Okrivljeni je saslušan pred sudijom za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu dana 20.07.2022. godine, bez prisustva branioca na okolnosti iz zahteva za proširenje istrage Kt 11386/10 od 19.11.2021. godine.

Imajući u vidu odredbu člana 603. ZKP, u konkretnom slučaju se primenjuje odredba člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP (u vreme pokretanja istrage protiv okrivljenog), obzirom da je istraga protiv okrivljenog započeta podnošenjem zahteva za proširenje istrage Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 11386/10 od 27.02.2012. godine (u vreme ranije važećeg ZKP) zbog osnovane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, koja istraga protiv okrivljenog je proširena zahtevom za proširenje istrage Kt 11386/10 od 19.11.2021. godine, između ostalih, zbog osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje je propisana kazna zatvora od dve do deset godina i novčana kazna. Obzirom na navedeno, te imajući u vidu odredbu člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, u konkretnom slučaju okrivljeni prilikom saslušanja kod istražnog sudije nije morao imati branioca, jer za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, po tada važećem zakonu nije bila propisana obavezna odbrana, pa neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, u podnetom zahtevu ovu povredu krivičnog zakona obrazlaže tako što osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presuda, ističući da navodi u činjeničnom opisu krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret da je uveravao oštećene da su papiri za gradnju stambeno – poslovnog objekta na zakonu zasnovani ukazuju da ni tužilac, ni istražni sudija a ni krivično veće nisu pogledali dokaze koje je okrivljeni dostavio. Naime, svi papiri za gradnju stambeno - poslovnog objekta koje je okrivljeni pokazivao oštećenima i koji su navedeni u ugovorima o kupoprodaji bili su zasnovani na zakonu, jer je preduzeće „Koming kompani“ imalo pravnosnažnu dozvolu za gradnju stambeno - poslovnog objekta u Beogradu ul. ... broj ... izdatu od strane nadležnog organa.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac okrivljenog ukazuje i na povrede odredaba člana 241. – 264. ranije važećeg ZKP (u vreme pokretanja istrage protiv okrivljenog), što prema sada važećem zakonu koji se primenjuje od 01.10.2013. godine predstavlja odredbe člana 295. – 312. ZKP, a koje povrede odredaba ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U podnetom zahtevu se navodi i da tužilac, istražni sudija i krivično veće nisu cenili činjenicu da je GG po zanimanju ..., te da je posedovao dovoljno znanja da ceni da li su papiri koje mu je pokazao okrivljeni AA na zakonu zasnovani. Dalje se ističe da nisu tačni navodi da je okrivljeni zaključio ugovor o kupoprodaji sa GG i DD već je ugovor zaključilo preduzeće „Koming kompani“, a okrivljeni je samo potpisao ugovor u svojstvu punomoćnika. Napominje se i da nisu tačni navodi da su GG DD okrivljenom predali novac u iznosu od 121.205 evra, jer okrivljeni ni od jednog oštećenog nije primio novac na ime kupoprodajne cene. Tužilac, istražni sudija i krivično veće nisu cenili činjenicu da su oštećeni GG i ĐĐ dobili kredit od banke za kupovinu predmetnih stanova te da je banka dostavljene papire ocenila kao zakonite kada je odobrila kredit. Istražni sudija nije imao ni jedan dokaz da su oštećeni okrivljenom EE predali novac na ime zaključenih ugovora o kupoprodaji iz razloga što oni to nisu ni učinili, već je novac uplaćivan na račun privrednog društva pa je ovaj novac okrivljeni EE mogao da koristi za poslovanje privrednog društva, a ne za svoje potrebe, zbog čega je okrivljeni AA bio u uverenju da će firma graditi stanove, jer je to bila njena osnovna delatnost.

Izneti navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog i potvrđenog u pravnosnažnim presudama i ocene dokaza date od strene suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Takođe, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na pravično suđenje a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda povredu zakona iz člana 74 stav 1. tačka 2), na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog okrivljenog AA - advokata Stane Mladenović, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog, u odnosu na navedenu povredu, odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić