Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.723/23 od 28.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Loznici K br.257/17 od 16.05.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vladimir Golubović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povrede odredaba člana 395. ZKP, 433. ZKP i 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmotranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je optužba prekoračena od strane prvostepenog suda, jer optužni akt nije vremenski preciziran, obzirom da se navodi neutvrđeni dan, te u konkretnom slučaju prema stavu branioca ne postoji objektivni identitet optužbe i presude.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Prema stanju u spisima, optužnicom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Loznici, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo je i oglašen krivim pobijanom prvostepenom presudom. Pri tome, činjenični opis navedenog krivičnog dela, identičan je činjeničnom opisu iz dispozitiva optužnog akta, a činjenica da se i u optužnom aktu i u izreci presude navodi da je okrivljeni od neutvrđenog dana krajem decembra 2015. godine do 25. maja 2016. godine izvršio predmetno krivično delo, suprotno navodima zahteva, ne predstavlja prekoračenje optužbe, jer vreme i mesto izvršenja dela ne predstavljaju bitno obeležje dela, već ga samo bliže opisuju.

Kako se, dakle, u konkretnom slučaju pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – na okrivljenog AA, te na isto krivično delo – produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, imajući u vidu i da je izreka prvostepene presude identična činjeničnom opisu iz dispozitiva optužnog akta, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je nižestepenim presudama prekoračena optužba i na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Stoga je zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, odnosno zbog toga što nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u uvodu zahteva, kao razlog podnošenja, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koje povrede su zakonom dozvoljeni razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Međutim, navodi zahteva ne sadrže obrazloženje u čemu se ove povrede sastoje, pa Vrhovni sud nalazi da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva zbog povrede iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva ne samo označavanje povrede zbog koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Kako Vrhovni sud prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je podneti zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Pored toga, u podnetom zahtevu se navodi da je u toku prvostepenog i drugostepenog postupka egzistirao branilac po službenoj dužnosti, iako je okrivljeni imao izabranog branioca za podnošenje žalbe, te da je prvostepeni sud tek nakon donošenja odluke drugostepenog suda razrešio dužnosti ovog branioca, kojim navodima po oceni ovoga suda branilac ukazuje na povredu odredaba člana 433. ZKP. Nadalje, u zahtevu se ističe i da u toku postupka nije saslušan ključni svedok BB, što predstavlja povredu odredaba člana 395. ZKP, kao i da u toku postupka prvostepeni sud nije izvršio forenzičko veštačenje MAIL prepiske između svedoka BB i navodno oštećenog, i polemiše se sa verodostojnošću iskaza svedoka – oštećenog VV, kojim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredaba člana 440. ZKP.

Kako navedene povrede zakona (iz člana 433. ZKP, 395. ZKP i 440. ZKP) u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković