Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1154/14 od 16.10.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog M.S. a presuda Višeg suda u Beogradu K br.790/10 od 11.06.2014. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.S., advokat M.M., zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, i člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu odluku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odluku, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati prvostepenom sudu na povnono suđenje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači prvostepenu i drugostepenu odluku i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje je predmet optužbe.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.S. u zahtevu navodi da je u pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljeni krivično delo za koje je oglašen krivim izvršio tako što je povredio član 27. stav 1. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, koji predstavlja samo opštu normu pa povreda navedene norme sama za sebe ne predstavlja krivično delo. Branilac okrivljenog u zahtevu dalje navodi, da je okrivljeni oglašen krivim da je krivično delo izvršio i povredom odredbe člana 40. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koja odredba se uopšte ne može primeniti na konkretnu saobraćajnu situaciju, jer je okrivljeni upravo postupao u skladu sa navedenim članom, jer je imao pravo da se kreće Ibarskom magistralom vrstom vozila kojim je upravljao, pa u njegovim radnjama nema elemenata povrede blanketnog propisa iz člana 40. ZOOBS-a čime je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da odredba člana 41. stav 1. ZOOBS-a predstavlja opšte i generalnog načelo a da iz dokaza izvedenih tokom postupka proizilazi da se okrivljeni nije kretao levom kolovoznom trakom već da je u kontinuiranom iskošenom položaju prešao iz desne u levu kolovoznu traku i potom preko leve saobraćajne trake ušao u desnu saobraćajnu traku i ostvario kontakt sa vozilom iz suprotnog smera, pa je za primnu odredbe člana 41. stav 1. ZOOBS-a bilo neophodno na nesumnjiv način utvrditi uzrok prelaska vozila okrivljenog na levu kolovoznu traku, a što sudovi nisu učinili, čime su učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP. Nadalje branilac okrivljenog u zahtevu navodi da kada je reč o upravljanju vozilom pod dejstvom alkohola, u konkretnoj situaciji može se raditi samo o prekršajnoj odgovornosti okrivljenog, jer da bi vožnja pod uticajem alkohola imala krivično-pravni značaj, neophodno je utvrditi da je okrivljeni pod uticajem alkohola povredio neku drugu blanketnu normu i da između povrede te norme i alkoholisanog stanja postoji uzročna veza, a da s obzirom da ni prvostepena i drugostepena presuda ne sadrže dokaze u tom smislu sudovi su učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog M.S. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su svi žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivi i objektivni elementi krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ koje je okrivljeni izvršio ne pridržavajući se saobraćajnih propisa iz člana 164, člana 27. stav 1, člana 40. i člana 41. stav 1. ZOBS-a, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.