Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šeperac, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i spise predmeta uputi Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da je branilac okrivljenog AA u žalbi izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Jagodini K 270/15 od 13.09.2019. godine, ukazivao na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, iz razloga što je sud navedenu presudu zasnovao na nezakonitom dokazu – podacima iz kriminalističko-tehničke obrade PU Jagodina, što predstavlja prikupljanje podataka i operativni rad policije u predkrivičnom postupku, a da se činjenica koja se tiče porekla tragova pronađenih na licu mesta mogla utvrditi isključivo trasološkim veštačenjem. Kako, dakle, stranke u ovom krivičnom postupku (javni tužilac i branilac), u izjavljenim žalbama nisu predložile trasološko veštačenje, to prvostepeni sud nije bio ovlašćen da primenom člana 443. stav 2. ZKP, ponovo otvori glavni pretres i u dokaznom postupku na predlog javnog tužioca odredi obavljanje navedenog veštačenja, jer javni tužilac u toj fazi postupka nije bio ovlašćen da predlaže nove dokaze, na koje se nije ni pozivao u izjavljenoj žalbi, pri čemu je branilac prvostepenu presudu pobijao zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koju je prvostepeni sud pokušao da otkloni na način suprotan odredbi člana 443. stav 2. ZKP. Postupajući na opisani način, prvostepeni sud je, prema navodima zahteva, žalbu branioca upotrebio protiv okrivljenog dovodeći ga u procesno nepovoljniji položaj.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Jagodini K 270/15 od 13.09.2019. godine, okrivljeni AA, oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Protiv navedene presude žalbe su izjavili: branilac okrivljenog, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP i odluke o kazni iz člana 441. ZKP i javni tužilac zbog svih zakonom propisanih razloga, nakon čega je prvostepeni sud povodom izjavljenih žalbi doneo rešenje K 270/15 od 15.11.2019. godine, kojim je ponovo otvorio glavni pretres u smislu odredbe člana 443. stav 2. ZKP iz razloga što je branilac u žalbi naveo da je neophodno određivanje veštačenje stručnog lica sa posebnim znanjima u cilju utvrđivanja činjenica vezanih za tragove pronađene na mestu događaja, i da je sud našao da je predlog takav da može doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja. Osnovni sud u Jagodini je na ponovo otvorenom glavnom pretresu na predlog javnog tužioca odredio trasološko veštačenje tragova pronađenih na licu mesta i po završenom glavnom pretresu doneo presudu K 358/19 od 04.09.2020. godine kojom je okrivljenog oglasio krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Odlučujući o žalbama javnog tužioca i branioca okrivljenog, izjavljenim protiv navedene presude, Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo rešenje Kž1 1785/20 od 26.01.2021. godine kojim je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog istu ukinuo i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje iz razloga što je prvostepeni sud propustio da u smislu člana 443. stav 3. ZKP, odluči o sudbini ranije donete presude tog suda K 270/15 od 13.09.2019. godine. Nakon toga, Osnovni sud u Jagodini doneo je pobijanu presudu K 24/21 od 12.04.2021. godine kojom je potvrdio presudu Osnovnog suda u Jagodini K 270/15 od 13.09.2019. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Odlučujući o žalbama Osnovnog javnog tužioca u Jagodini, branioca okrivljenog AA, Apelacioni sud u Kragujevcu doneo je presudu Kž1 466/21 od 16.07.2021. godine, kojom je povodom izjavljenih žalbi Osnovnog javnog tužioca u Jagodini i branioca okrivljenog prvostepenu presudu preinačio samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što je krivičnopravne radnje okrivljenog, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok je žalbe Osnovnog javnog tužioca u Jagodini i branioca okrivljenog odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu je u nepreinačenom delu potvrdio.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da trasološko veštačenje Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Uprave kriminalističke policije, Direkcije policije MUP-a od 10.01.2020. godine, ni samo po sebi niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, imajući u vidu da je prvostepeni sud odlučujući o žalbama javnog tužioca i branioca okrivljenog, izjavljenim protiv presude tog suda K 270/15 od 13.09.2019. godine (koja je potvrđena pobijanom prvostepenom presudom), pravilnom primenom odredbe člana 443. stav 2. ZKP, ponovo otvorio glavni pretres i u smislu žalbenih navoda odredio izvođenje dokaza veštačenjem spornih tragova, u vezi sa čim je Apelacioni sud u Kragujevcu u obrazloženju svoje presude Kž1 466/21 od 16.07.2021. godine, u stavu sedam na strani 3, dao jasne i dovoljne razloge, nalazeći da pobijanom prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 443. stav 2. ZKP, koju je branilac okrivljenog neosnovano isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, koje razloge ovaj sud prihvata i na iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Kako navedeni dokaz nije pribavljen nepravilnom primenom člana 443. stav 2. ZKP, to isti, po nalaženju ovog suda, ne predstavlja nezakonit dokaz koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku, u smislu navoda zahteva branioca okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijano pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ukazuje i to da se analizom sadržine trasološkog veštačenja zaključuje da je veštak koristio operativne podatke – tragove, koje je na licu mesta fiksirao kriminalistički tehničar PU Jagodina, koje je potom samo interpretirao i utvrdio identitet obuće, što nije bilo dovoljno za zaključak da pronađeni tragovi obuće potiču upravo od okrivljenog, zbog čega je bilo neophodno obaviti dopunsko veštačenje radi utvrđivanja činjenice da je baš okrivljeni lice koje je kritičnom prilikom nosilo patike, a čiji su tragovi pronađeni na licu mesta, iz kojih razloga je, prema stavu odbrane, očigledno da činjenični zaključci suda nemaju uporište u izvedenim dokazima. Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva osporava ocenu navedenog nalaza i mišljenja i činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj presudi na osnovu takve ocene, čime pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog povrede zakona. Stoga je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić