Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Vuk Vuković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu koje će se održati pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je sud pogrešno primenio zakon pravno kvalifikujući radnje okrivljenog kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, obzirom da se po stavu branioca u konkretnom slučaju eventualno jedino moglo raditi o krivičnom delu utaja, budući da okrivljeni nije oduzeo tuđu pokretnu stvar, već je tuđu pokretnu stvar koju je kritičnom prilikom pronašao samo privremeno prisvojio.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni AA „... tuđu pokretnu stvar oduzeo drugom, u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist na štetu oštećenog BB iz ..., na taj način što je iz separea noćnog kluba „VV“ u ulici ... broj .., oduzeo crnu mušku torbu u kojoj se nalazio novac u iznosu od 92.000,00 dinara na štetu oštećenog, a zatim je napustio lokal ..., na koji način je sebi pribavio protivpravnu korist u navedenom iznosu ...“, a u vreme i mestu kako je to bliže označeno u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, a ne krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 5. KZ kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog.

Kako je, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog AA kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog nema bitnih elemenata krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ za koje je on oglašen krivim, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem suda u pravnosnažnim odlukama da je okrivljeni oduzeo spornu torbicu od oštećenog BB u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist i da je postupao sa direktnim umišljajem, ističući da iz izvedenih dokaza i to posebno reprodukovanog snimka i odbrane okrivljenog jasno proizilazi da je okrivljeni spornu torbicu pronašao u separeu kafića, da je ona u tom trenutku bila napuštena stvar koju niko nije potraživao i da on nije znao da se radi o torbi BB, te da ju je on samo sačuvao i sutradan poslao poruke GG sa namerom da vrati pronađenu torbicu i novac koji se nalazio u njoj, a što je i učinio, te branilac ukazuje i na po njemu pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a posebno ukazuje na protivrečnost u iskazima oštećenog BB i svedoka GG koja po njemu dovodi u sumnju njihovu istinitost.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe i da je izreka prvostepene presude u suprotnosti sa obrazloženjem iste pošto sud u izreci presude navodi da je okrivljeni oduzeo crnu mušku torbu, dok u obrazloženju presude sud navodi da je okrivljeni pronašao torbicu, te se ističe i da nižestepeni sudovi nisu dali valjano obrazloženje vezano za ocenu odbrane okrivljenog, kao i da su nejasni razlozi koje je drugostepeni sud dao u obrazloženju svoje presude vezano za vreme izvršenja krivičnog dela i za okolnost da je okrivljeni prekinuo pritežanje oštećenog BB na spornoj torbici, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog ističe i da prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda nižestepeni sudovi nisu cenili ni jednu olakšavajuću okolnost na strani okrivljenog, a posebno nisu cenili po braniocu najbitniju okolnost da je okrivljeni, nakon što mu je prošlo dejstvo lekova koje je prethodno popio, odmah obavestio VV da je pronašao torbicu i pitao je da mu kaže na koji način da je vrati, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju svoje presude pažljivo ocenio žalbene navode, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2), člana 441. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je optužba prekoračena, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako, po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog dalje u zahtevu ne obrazlaže jasno i precizno u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vuka Vukovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić