.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1139/2016
19.10.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Z., zbog krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata J.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 14K br.551/11 od 04.03.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.785/2016 od 27.06.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 19. oktobra 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Z. – advokata J.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 14K br.551/11 od 04.03.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.785/2016 od 27.06.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu 14K br.551/11 od 04.03.2016. godine, okrivljeni M.Z. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništva u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 11 meseci. U ovu kaznu, okrivljenom je na osnovu člana 63. KZ, uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.04.2004. godine do 03.09.2004. godine, pri čemu je određeno da će se ova kazna izvršiti uz elektronski nadzor na taj način što okrivljeni M.Z. ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje na adresi ..., osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, te da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta od po 6 sati samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje – sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru.
Istom presudom, na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to jednog pištolja plašljivca crne boje, imitacija „...“ model ..., serijskog broja ... i okvira za navedeni pištolj, a na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i sudskog paušala i određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.785/2016 od 27.06.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.Z. - advokata J.B., a presuda Višeg suda u Beogradu 14K br.551/11 od 04.03.2016. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Z. - advokat J.B., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „donese presudu kojom se pobijane presude preinačuju u oslobađajuću, jer sudovi nisu rešili predmet optužbe“.
Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.Z., kao razlog za podnošenje zahteva, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim u obrazloženju zahteva osporava ocenu odbrane okrivljenog M.Z. i ocenu izvedenih dokaza, pre svega iskaza oštećene Z.S., uz sopstveni zaključak da nije jasno na osnovu kojih dokaza je sud okrivljenog oglasio krivim za izvršenje predmetnog krivičnog dela.
Iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP), dok se suštinski zahtevom ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
