pa je sud okrivljenog AA uzimajući mu kao utvrđene kazne zatvora po presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 2045/15 od 16.05.2016. godine i Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br. 294/15 od 22.03.2016. godine primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54, 60, 62. i 63. Krivičnog zakonika i odredbe člana 552. stav 1. tačka 1.) ZKP osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca, koja će se izvršiti na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u smislu člana 45. tačka 5. KZ bez elektronskog nadzora, a u slučaju da samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru, a u koju mu se uračunava i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora počev od 22.03.2018. godine, pa nadalje po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 2045/15 od 16.05.2016. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u periodu od 22.09.2017. godine do 22.03.2018. godine, po presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br. 294/15 od 22.03.2016. godine, dok su u preostalom delu navedene presude ostale neizmenjene.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 1256/22 od 14.10.2022. godine, protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu 17 K.br. 2045/15, Kv.br. 515/18 od 26.04.2018. godine zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3.) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 2045/15, Kv.br. 515/18 od 26.04.2018. godine, učinjena povreda zakona u korist osuđenog u smislu člana 485. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom AA, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijane presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 2045/15, Kv.br. 515/18 od 26.04.2018. godine učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3.) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, u korist okrivljenog AA.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Prvi osnovni sud u Beogradu u smislu člana 552. stav 1. tačka 1.) ZKP, spojio kazne iz presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 2045/15 od 16.05.2016. godine u trajanju od 8 (osam) meseci i presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br. 294/15 od 22.03.2016. godine kojom je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora od 6 (šest) meseci, i doneo presudu 17 K.br. 2045/15, Kv.br. 515/18 od 26.04.2018. godine, kojom je okrivljenom izrekao jedinstvenu kaznu u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca zatvora, odredivši da će se ista izvršiti na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u smislu člana 45. stav 3. KZ, bez elektronskog nadzora, čime je povredio odredbu člana 45. stav 3. KZ.

Naime, navedenom odredbom člana 45. stav 3. KZ propisano je da ako se učiniocu krivičnog dela izrekne kazna zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

Imajući u vidu napred navedenu odredbu Krivičnog zakona osnovano se u zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je povređen krivični zakon, s obzirom da je u konkretnom slučaju presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu 17 K.br. 2045/15, Kv.br. 515/18 od 26.04.2018. godine okrivljenom izrečena jedinstvena kazna u trajanju od 1 (jedne) godine i 1 (jednog) meseca, te zbog visine izrečene kazne zatvora preko jedne godine nije bilo moguće odrediti da se ista izdržava u prostorijama u kojima okrivljeni živi.

Na napred navedeni način Prvi osnovni sud u Beogradu je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom pobijanom presudom povredio odredbu člana 45. stav 3. KZ. i time učinio povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3.) ZKP u korist okrivljenog, a na šta se osnovano ukazuje i u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio predmetni zahtev, te je kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3.) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K.br. 2045/15, Kv.br. 515/18 od 26.04.2018. godine učinjena povreda Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3.) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić