Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 596/14 od 29.10.2014. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici i branioca okrivljenog J.T. i potvrđena je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-105/13 od 06.02.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog J.T. - advokat M.S. zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K-105/13 od 06.02.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 596/14 od 29.10.2014. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači navedene presude i okrivljenog J.T. oglasi krivim za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278 stav 3. u vezi stava 1. KZ, te za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i izrekne mu jedinstvenu kaznu zatvora primenom odredaba o ublažavanju kazne, te da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje kazne zatvora okrivljenom odloži, kao i da branioca okrivljenog obavesti o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ... 55/2014) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona tačno i konkretno sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da nije dokazano da je kod okrivljenog J.T. postojao umišljaj da liši života oštećenog D.S., obzirom da okrivljeni i oštećeni nisu bili ni u kakvom međusobnom sukobu i prvi put su se sreli kritičnom prilikom, a okrivljeni je vatreno oružje - pištolj koji je imao kod sebe upotrebio da bi zaustavio lica koja su ga fizički napala u opštoj tuči, a među kojima nije bio oštećeni koji je pokušavao da spreči tuču, te da navedeno, kao i način ispaljenja hica, položaj ruke okrivljenog pre momenta ispaljenja hica, položaj njegove glave u momentu pucnja i njegovo emocionalno stanje nedvosmisleno ukazuju da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278 stav 3 u vezi stava 1 KZ, a ne o krivičnom delu ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, tako da je sud trebalo da prihvati odbranu okrivljenog koja je potvrđena iskazom svedoka M.A., a što je u potpunoj saglasnosti sa nalazima i mišljenjima veštaka balističara i veštaka sudske medicine.

Pored toga, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi, niti konkretizuje, u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji.

Kako su, dakle, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Takođe, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi i da nižestepeni sudovi u obrazloženju pobijanih presuda nisu dali valjane i uverljive razloge o odlučnim činjenicama koji bi potkrepili odluku suda u pogledu krivice okrivljenog, te da su dati razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.T. - advokata M.S., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.