Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 296/15 od 11.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog K.B., advokata M.M. i okrivljenog D.S., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog K.B., advokat J.K., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2 tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje a da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje napred navedenih presuda odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 3. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog K.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. ZKP, sa obrazloženjem da se isti zasnivaju na dokazima na kojima se presuda ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju komisije veštaka Zavoda za zaštitu zdravlja radnika Kragujevac DOO u restrukturiranju broj 275 od 17.06.2009. godine i na dopunama tog nalaza od 23.09.2009. godine i 03.04.2015. godine. Prema stavu branioca, navedeni nalazi i mišljenje mogu se prihvatiti samo u delu gde su se veštaci izjašnjavali o tehničkom uzroku pada predmetne daske i povređivanja oštećenog, ali ne i u delu koji u suštini predstavlja tumačenje prava, odnosno zakona i propisa što je u domenu suda a ne veštaka. Branilac okrivljenog K.B. u zahtevu ukazuje da dopuna nalaza i mišljenja veštaka broj 2037 od 23.09.2009. godine, ne može biti dokaz na kome se presuda može zasnivati, jer je u to vreme ustanova koja je obavljala veštačenje bila brisana sa liste sudskih veštaka.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog K.B. ocenjuje kao neosnovane. Nasuprot navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su veštaci D.R., M.G. i M.T.B., članovi komisije veštaka kao i Ustanova u kojoj su bili zaposleni, „Zastava“ Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika iz Kragujevca, u vreme donošenja naredbe od strane suda o određivanju veštačenja kao i dopuna veštačenja a u vezi sa kritičnim događajem, su se nalazili na listi sudskih veštaka kao i ovlašćena referentna ustanova za obavljanje veštačenja, u kojoj su bili zaposleni, pa su samim tim mogli da se izjasne na primedbe okrivljenog i njegovog branioca u izjašnjenju dostavljenom sudu 06.04.2015. godine kao i na glavnom pretresu. Stoga je, po oceni ovoga suda, navedeni dokaz u celini pribavljen u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku važećim u vreme kada je obavljeno veštačenje te nije u suprotnosti sa članom 114. ZKP o određivanju veštaka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog K.B. navedene presude neosnovano pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. ZKP. Što se tiče ostalih napred iznetih navoda branioca okrivljenog koji se odnose na citirani nalaz i mišljenje komisije veštaka i njihove dopune, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se istima u suštini osporava sadržina, a ne zakonitost ovih dokaza, što je u domenu činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama, koji ne može biti predmet ispitavanja po ovom vanrednom pravnom leku.

Branilac okrivljenog K.B. u zahtevu ističe da je pobijanim presudama povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da je delokrug poslova okrivljenog K.B., kao supervizora glavnog izvođača radova, bio stručne prirode i odnosio se samo na projektovanje i izradu tehničke dokumentacije i stručni nadzor nad montažom postrojenja i uređaja, te da okrivljeni nijednim pravnim aktom nije bio zadužen za bezbednost radnika na gradilištu, jer nije bio šef gradilišta, zbog čega, prema navodima zahteva, njegovo postupanje nije bilo u uzročno – posledičnoj vezi sa nastupelom zabranjenom posledicom.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke a vezano za postojanje uzročne veze između propusta okrivljenog i nastupanja zabranjene posledice a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac okrivljenog iako formalno ističe povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                             Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                           Janko Lazarević,s.r.