Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 271/14 od 02.07.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog N.N., a presuda Osnovnog suda u Brusu 2K 789/12 od 06.02.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog N.N., adv. B.L., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. i člana 439. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet zasnivaju na izjavama svedoka koji su svedočili protiv okrivljenog, to jest na izjavama privilegovanih svedoka „s obzirom da je svedok S. – oštećenom zet – srodnik po tazbini prvog stepena, a svedok M., srodnik po tazbini drugog stepena'', iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, odnosno ukazuje se na povredu zakona iz člana 438. stav 2. taka 1. ZKP.

Po oceni ovog suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, su neosnovani.

Odredbom člana 94. stav 1. tačka 2. ZKP propisano je da od dužnosti svedočenja oslobođeni su srodnici okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno.

Navedenom zakonskom odredbom, dakle, predviđeno je oslobađanje od dužnosti svedočenja određenog kruga lica, to jest reč je o privilegiji koja određenim licima daje mogućnost da sami odluče da li će u krivičnom postupku dati iskaz, s obzirom na odnos koji imaju prema okrivljenom.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi kao i iz navoda zatheva da svedoci S.P. i M.Č. su u tazbinskom srodstvu sa oštećenim, a ne sa okrivljenim, to po nalaženju ovog suda branilac okrivljenog bez osnova kao nezakonit dokaz označava iskaze navedenih svedoka s obzirom da navedena lica i ne spadaju u krug privilegovanih svedoka, pa zasnivanjem presude na njihovim iskazima nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, kako se neosnovano navodi u podnetom zahtevu.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, shodno članu 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da u radnjama okrivljenog je isključena protivpravnost, čime ukazuje na povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP i navodi povredu odredaba člana 439. stav 1. tačka 3. ZKP, to jest da je povređen krivični zakon odlukom o krivičnoj sankciji, kao i da presuda nema obrazloženje čime se ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.

Dakle, u konkretnom slučaju branilac okrivljenog N.N., adv. B.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. i 3. ZKP zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ove povrede sastoje, već suštnski u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje, i ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Kako je, dakle, u ovom delu podnetog zahteva samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao i na povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP a iz kog razloga zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.N., adv. B.L., u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.