U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Bjeletića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 18K br. 264/20 od 05.10.2022. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 180/23 od 25.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Bjeletića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 18K br. 264/20 od 05.10.2022. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 180/23 od 25.05.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu 18K br. 264/20 od 05.10.2022. godine okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 180/23 od 25.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 18K br. 264/20 od 05.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Bjeletić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (čl. 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, a imajući u vidu okolnosti samog događaja i činjenicu da je nanošenju teške telesne povrede oštećenom, prethodio napad istog na okrivljenog. U vezi sa iznetim, branilac navodi da posebno treba da se ima u vidu konstitucija telesne građe okrivljenog i oštećenog, okolnosti napada, položaj okrivljenog pre napada, činjenicu da je okrivljeni za vreme napada bio u ležećem položaju, pribijen za bilijarski sto, a prethodno napadnut od strane BB, koji napad je izbegao, te je shodno tome nesporno da okrivljeni nije mogao da na drugi način reaguje, odnosno da odbije napad oštećenog od sebe, iz čega proizilazi da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, s obzirom da se branio na jedini mogući način. Opisana odbrana, koju je okrivljeni preduzeo i primenio na oštećenom, bila je neophodno potrebna za odbijanje napada, srazmerna napadu i jedina moguća za odbijanje protivpravnog istovremenog napada oštećenog. Kritičnim događajem, po stavu odbrane, ostvarili su se svi zakonom propisani uslovi za primenu instituta nužne odbrane, kao osnova koja isključuje protivpravnost dela, a samim tim isključuje i postojanje krivičnog dela.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani dva, stav šest i strani tri, stav jedan i dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a koje povrede zakona su, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoje označene povrede zakona.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog ponošenja zahteva označava i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić