U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, adv. Tomislava Stankovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 573/13 do 10.05.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 949/17 od 11.08.2017. godine, u sednici veća održanoj 21.11.2017. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 573/13 do 10.05.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 949/17 od 11.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 573/13 do 10.05.2017. godine, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 121. stav 2. u vezi člana 33. KZ i osuđeni i to okr. AA na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, a okr. BB na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci koju kaznu će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora.

Odlučujući o žalbama okrivljenih AA i BB i njihovog branioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 949/17 od 11.08.2017. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okr. AA i njegovog branioca, preinačio prvostepenu presudu samo u delu odluke o kazni, u odnosu na ovog okrivljenog, tako što ga je, za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca, dok su u ostalom delu žalba okr. AA, žalba branioca okrivljenih AA i BB i žalba okrivljenog BB odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih AA i BB, adv. Tomislav Stanković, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona - član 438. stav 1. tačka 1, tačka 8. i 9. i člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili da iste preinači i okrivljene oslobodi od krivične odgovornosti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je prekoračena optužba time što je u izreci prvostepene presude navedeno da su okrivljeni delo „učinili zajedno sa VV, prema kome je postupak razdvojen i NN licem“, iako u dispozitivu optužnice NN lice nije navedeno. To, po stavu branioca, ujedno predstavlja i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, a ta povreda je učinjena i time što su iz izreke prvostepene presude izostavljeni delovi dispozitiva optužnog akta, pa optužba nije do kraja rešena.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Stoji navod zahteva da su u prvobitnoj optužnici od 23.07.2013. godine kao izvršioci predmetnog krivičnog dela bili označeni okrivljeni AA i BB i VV, prema kome je postupak razdvojen, da je u činjeničnom opisu preciziranog optužnog akta od 07.04.2017. godine navedeno „i sa još jednim nepoznatim licem“, a da je prvostepeni sud u izreci presude to „nepoznato lice“ označio kao NN lice. Time, međutim, u odnosu na okrivljene AA i BB nije prekoračena optužba jer je činjeniči opis njihovih radnji dat u izreci prvostepene presude ostao u okvirima činjeničnog opisa istih iz dispozitiva optužnog akta. Pri tome, okolnost na koju branilac insistira u podnetom zahtevu vezana za učešće ili neučešće četvrtog lica, ni u kom slučaju ne umanjuje odgovornost okrivljenih AA i BB za povrede koje su naneli oštećenom GG.

Stoji navod zahteva da je prvostepeni sud iz izreke prvostepene presude izostavio pojedine delove dispozitiva optužnog akta – „nakon što su okrivljeni AA i oštećeni GG u periodu od nekoliko dana razmenili SMS poruke intimne prirode i dogovorili se da se sastanu ...“, „nakon čega su se okrivljeni AA i BB, zajedno sa okrivljenim VV i za sada nepoznatim licem napustili lice mesta, ponevši sa sobom dva mobilna telefona oštećenog kako ne bi mogao da pozove pomoć i prijavi događaj ...“. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda izostavljanje navedenih delova iz činjeničnog opisa dispozitiva optužnog akta ne znači da predmet optužbe nije u celosti rešen. Postupajući na ovaj način, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, već je, shodno zakonskom ovlašćenju, činjenični opis u izreci presude upodobio činjenicama utvrđenim tokom postupka i izostavio pojedine radnje iz optužnog akta koje nisu mogle biti dokazane.

Osim navedenog, branilac u zahtevu ukazuje i da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP učinjena i time što je u izreci prvostepene presude izostavljen deo ... „po prethodnom dogovoru“, a kako je prethodni dogovor ključni uslov za postojanje saizvršilaštva, to se nisu mogle primeniti odredbe o saizvršilaštvu, pa je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Suprotno iznetim navodima zahteva, saizvršilaštvo u smislu člana 33. KZ, postoji ako više lica, učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem ili iz nehata, zajednički izvrše krivično delo ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA i BB su ... zajedno sa okr. VV i NN licem ..., sposobni da shvate značaj svoga dela i da upravljaju svojim postupcima, teško telesno povredili oštećenog ... svi tukli oštećenog udarajući ga rukama i nogama ... a okr. AA ... i metalnim šipkama u predelu tela i glave ... kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život i to ..., pri čemu su okrivljeni AA i BB bili svesni svog dela, hteli njegovo izvršenje i bili svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Izreka prvostepene presude, dakle, sadrži detaljan opis postupanja okrivljenih u saizvršilaštvu, jer su učestvovanjem u radnji izvršenja, sa umišljajem, zajednički izvršili predmetno krivično delo, pri čemu nije neophodno postojanje prethodnog dogovora o tome.

Branilac okrivljenih AA i BB ukazuje u zahtevu i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, jer u odnosu na okr. VV postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje, pa u odnosu na ovog okrivljenog nije trebalo razdvajati krivični postupak već odbaciti optužni predlog.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ovih navoda s obzirom na to da se isti odnose na okrivljenog prema kome je postupak razdvojen a ne na podnosioce predmetnog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ocenivši, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić