Okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka i paušala na način bliže naveden u izreci ove presude.

Presudom Višeg suda u Šapcu 3Kž 462/18 od 19.02.2019. godine, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i preinačena presuda Osnovnog suda u Šapcu K 261/16 od 09.08.2018. godine, tako što su okrivljeni BB i AA oglašeni krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje im je izrečena uslovna osuda tako što je okrivljenom BB utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci a okrivljenom AA utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci, istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine računajući od pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo, dok su žalbe branioca okrivljenih BB i AA, adv. Ivane Jelenić odbijene kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Šapcu 1K 1061/16 od 09.08.2018. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branioci okrivljenih BB i AA, adv. Ivana Jelenić i adv. Irena Radak, podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i okrivljene oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih BB i AA, adv. Ivane Jelenić i adv. Irene Radak, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, u odnosu na povredu iz člana 439. tačka 1) nema propisani sadržaj, a u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenih, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i to na medicinskoj dokumentaciji „sumnjive verodostojnosti“, jer se prema navodima zahteva ne radi o otpusnoj listi, ni o zvaničnom izveštaju bolnice, ista ne sadrži potpis i pečat lekara, a samo na osnovu toga se određeni papir može smatrati autentičnom lekarskom dokumentacijom, te su iste donete uz povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, medicinska dokumentacija, koja se nalazi u spisima predmeta, nasuprot navodima zahteva, nije dokaz na kome se presuda ne može zasnivati. i isti se može koristiti u krivičnom postupku, s obzirom na to da se radi o medicinskoj dokumentaciji koja je sačinjena mašinski, dakle, može se štampati u više primeraka i važi bez potpisa i pečata, sadrži memorandum bolnice, a iz prevoda dokumenata prozilazi da je prevod veran originalu, sačinjen na nemačkom jeziku i sadrži broj knjige upisa, pa činjenice navedene u zahtevu da se ne radi o otpusnoj listi bolnice ni o zvaničnom izveštaju bolnice koji je bez potpisa i pečata, navedenu medicinsku dokumentaciju ne čine nezakonitim dokazom u smislu odredbe člana 84. stav 1. u vezi člana 16. stav 1. ZKP.

S toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branioci okrivljenih ističu da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenih, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju i da je sud za veštaka odredio dr Milana Babovića, a koji je kao ordinirajući lekar specijalista učestvovao u sačinjavanju lekarske dokumentacije koja predstavlja jedan od predmeta veštačenja, iz kojih razloga je morao biti izuzet od dužnosti veštačenja, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 116. ZKP, kao i da je javni tužilac izvršio izmenu optužnog predloga na nezakonit način, čime je učinjena povreda iz člana 409. ZKP.

Takođe, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se i da se, prilikom odmeravanja visine kazne, sud rukovodio pogrešno utvrđenim činjenicama od značaja za određivanje olakšavajućih i otežavajućih okolnosti, to jest osporavaju se razlozi o odlučnim činjenicama i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iz navedenog proizilazi da su branioci okrivljenih, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli zbog povreda odredaba iz člana 116., člana 409. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenih BB i AA, adv. Ivana Jelenić i Irena Radak, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne navode razloge zbog kojih smatraju da je pobijanim presudama došlo do navedene povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbacio kao nedozvoljen i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisani sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić