.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1147/2015
19.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog M.D., zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 2037/10 od 23.11.2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 138/11 od 24.03.2011. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.D., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu K 2037/10 od 23.11.2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 138/11 od 24.03.2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu K 2037/10 od 23.11.2010. godine, između ostalih, okrivljeni M.D. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.08.2010. do 23.11.2010. godine, te je obavezan da sudu naknadi troškove postupka, kao u izreci presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 138/11 od 24.03.2011. godine delimičnim uvaženjem žalbi branilaca okrivljenog Ž.D. i okrivljenog D.Z. preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 2037/10 od 23.11.2010. godine samo u odnosu na okrivljene Ž.D. i D.Z., dok su žalbe branilaca okrivljenog H.R. i okrivljenog M.D. odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u istom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, okrivljeni M.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbe člana 17. i člana 352. stav 2. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, te da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom Zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP-a predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni M.D. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, na šta po Zakoniku o krivičnom postupku nema ovlašćenje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
