Protiv pravnosnažnih presuda, u smislu odredbe člana 482. i člana 483. ZKP-a, branilac okrivljenih D.T. i Đ.P., advokat S.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. ZKP-a, sve u vezi člana 485. ZKP-a, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da prvostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili da istu preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.T. i Đ.P. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branioca, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata S.S. je neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude branilac okrivljenog pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, uz obrazloženje da su predmetne radnje okrivljenih pogrešno pravno kvalifikovane jer su nepravilno pravno opredeljene odredbom člana 280. KZ, koja se odnosi na sve vrste radova, umesto pravilno odredbom člana 281. KZ kojom bi po principu specijaliteta trebalo da budu obuhvaćeni nepropisno i nepravilno izvođeni građevinski radovi.

Vrhovni kasacioni sud ove navode, da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, kojima se suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a (a ne kako je u zahtevu navedeno odredba člana 439. tačka 1. ZKP-a), ocenjuje kao neosnovane. Odredbom člana 280. stav 3. u vezi stava 2. predviđen je poseban oblik ovog krivičnog dela koji je specifičan po izvršiocu - koji može biti samo odgovorno lice u rudniku ... na gradilištu gde rade ljudi u čiji delokrug spada staranje o merama zaštite na radu, te po radnji izvršenja. Radnja ovog oblika krivičnog dela je nepostavljanje zaštitnih uređaja ili njihovo neodržavanje u ispravnom stanju odnosno nestavljanje u dejstvo u slučaju potrebe ili uopšte nepostupanje po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu. Ovako definisana radnja izvršenja krivičnog dela - kao radnja činjenjem, je uže definisana u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 281. KZ, koja se odnosi na kršenje zakona iz oblasti građevinarstva u širem smislu, a pored toga član 280. stav 4. KZ daje mogućnost sudu da ukoliko izrekne uslovnu osudu za delo iz člana 280. stav 2. KZ može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje, održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja. Kako iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnih dela za koja su okrivljeni D.T. i Đ.P. oglašeni krivim, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, to su predmetne krivičnopravne radnje ovih okrivljenih pravilno pravno kvalifikovane kao teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, a suprotni navodi, izneti u zahtevu branioca okivljenih, su ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. ZKP-a, navodima: da je izreka presude nerazumljiva u jezičkom i logičkom pogledu; da prvostepena presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama; da je značajan deo navedenih razloga protivurečan sa izrekom presude; da postoji protivurečnost između onoga što prvostepeni sud navodi da proističe iz pojedinih dokaza i same sadržine tih dokaza ... kojima se suštinski ukazuje na povredu odredbe iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenih se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja navodima: da nije utvrđeno ko je bio poslodavac oštećenog J.J., „poslovni servis“ - kao izvođač radova ili firma D. i da li je između tih privrednih subjekata ikada zaključen ugovor o radu; nije utvrđen uzrok smrti oštećenog J.J.; nije utvrđeno opšte zdravstveno stanje oštećenog J.J. pre kritičnog događaja; nisu utvrđene vremenske prilike u mestu i u vreme predmetnog događaja ..., prvostepeni sud nije prihvatio izvođenje dokaza koje je predložila odbrana ... kojim navodima se očigledno ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP-a.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, kojom su propisani razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a i člana 440. ZKP-a nisu predviđene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni kasacioni sud u ovom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.T. i Đ.P. nije razmatrao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.