Navedenom presudom obavezan je okrivljeni S.B. da na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara na ime troškova krivičnog postupka iznos od 190.573,00 dinara, a da oštećenima N. i M.V. plati ukupnio 99.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni N. i M.V. za ostvarenje imovinsko pravnog zahteva upućeni na parnicu, shodno članu 258. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1021/15 od 17.09.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i branioca okrivljenog S.B., a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br.126/13 od 09.02.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.B., advokat N.M., bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukinuti pobijane presude i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovnu odluku pred potpuno izmenjenim veće, kao i da se odloži izvršenje krivične sankcije po pravnosnažnoj presudi.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP odražo sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.B. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenja zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.B. koji je podnet u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva navedeno je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a kako osim ovog razloga u zahtevu nije naveden nijedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, zahtev je ocenjen kao nedozvoljen.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.B.

Zapisničar-savetnik,                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                               Dragiša Đorđević, s.r.