Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 111/20 od 03.06.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je prvostepena presuda u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni tako što je taj sud radnje okrivljenog opisane u tačkama 1 i 2 izreke prvostepene presude pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci te je okrivljenom za izvršeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet meseci koju će okrivljeni izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora na način kako je to propisano Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, dok su žalba branioca okrivljenog i žalba Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Boško Talančevski, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3), u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da preinači drugostepenu presudu tako što će doneti oslobađajuću presudu u odnosu na krivična dela pod tačkama 3 i 5 optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt 1522/17 od 20.12.2018. godine i u osuđujućem delu izreći uslovnu osudu sa dužim rokom proveravanja“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenim dokazima“, naredbama o pretresanju stana okrivljenog AA, Osnovnog suda u Novom Sadu Kpp 850/17 od 14.04.2017. godine i Višeg suda u Novom Sadu Kppr 291/17 od 17.08.2017. godine, koje kao dokazi ne postoje u spisima predmeta i u koje sud nije izvršio uvid na glavnom pretresu pa se i pisani dokazi koji su proistekli iz ovih naredbi ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, jer isti bez naredbe o pretresanju predstavljaju nezakonite dokaze, s`obzirom na to da su prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode u zahtevu branioca okrivljenog AA, advokata Boška Talančevskog, ocenjuje kao neosnovane, imajući u vidu da su predmetne naredbe o pretresanju stana okrivljenog AA od 14.04.2017. godine i 17.08.2017. godine sačinili-doneli ovlašćeni državni organi - Osnovni i Viši sud u Novom Sadu, te da su iste kako po načinu pribavljanja tako i po sadržini u svemu saglasne sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Činjenicom da predmetne naredbe, tokom redovnog krivičnog postupka, kao pojedinačan dokaz, nisu bile izvedene pa samim tim nisu bile ni predmet posebne ocene suda, pri čemu iste nisu bile ni predložene kao dokaz niti od javnog tužioca niti od okrivljenog i njegovog branioca, nije i ne može biti dovedena u sumnju njihova zakonitost, kako to odbrana pogrešno nalazi.

Samim tim, neosnovano je i dalje ukazivanje odbrane da su „nezakoniti dokaz“ dokazi koji su proistekli iz navedenih naredbi o pretresanju stana okrivljenog AA: potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS PU Novi Sad PI Futog od 14.04.2017. godine i 18.08.2017. godine sa fotodokumentacijom od 18.08.2017. godine; zapisnici o veštačenju NKTC od 13.07.2017. i 09.03.2018. godine i nalaz i mišljenje veštaka Tomislava Matovića.

Kako je odbrana identične navode isticala i u žalbi na prvostepenu presudu Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 i 4 drugostepene presude (a imajući u vidu i detaljne razloge prvostepenog suda date na stranama 10, 11 i 12) kao dovoljne, jasne i argumentovane na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored navedenog, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP. Međutim, na istu povredu krivičnog zakona se ukazuje navodima da „iz iskaza oštećenog jasno proizlazi da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi elementi predmetnog krivičnog dela, s`ozbirom na to da je oštećeni samo izjavio da se uplašio, pa ne može biti reči o potvrdi oštećenog da se radi o neophodnom osećaju jače ugroženosti, straha za život i telesni integritet s`obzirom da je osećaj jače ugroženosti bitan elemenat krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima suštinski osporava iskaz oštećenog BB uz iznošenje sopstvene ocene njegovog iskaza na napred iznete okolnosti čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se izričito numerički ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ali uz obrazloženje da sud nije na pravi način ocenio značaj činjenica i okolnosti koje utiču na vrstu i visinu kazne, pa je tako okrivljenom pogrešno izrekao strogu kaznu zatvora u trajanju od devet meseci uz primenu mere elektronskog nadzora, koja, po stavu odbrane, nije bila potrebna i nužna da bi se ostvarila svrha kažnjavanja, na koji način se suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede zakona iz člana 440. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, podneti zahtev je, u navedenim delovima, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić