Istom presudom obavezani su okrivljeni AA i BB da na ime paušalnog iznosa u korist budžetskih sredstava suda uplate iznos od po 15.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da nadoknade troškove krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava Osnovnog suda u Požarevcu i Osnovnog javnog tužilaštva u Požarevcu, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 466/23 od 11.08.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Željka Glišića, pa je presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 543/21 od 25.04.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Aleksandar Busarac, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljene primenom člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe da su izvršili krivična dela za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se iz prvostepene presude ne može utvrditi koji je zakon u odnosu na oba okrivljena u konktrenom slučaju primenjen, imajući u vidu da je od izvršenja krivičnog dela, pa do donošenja pobijanih presuda Krivični zakonik menjan, a s obzirom da je Krivičnim zakonikom koji je stupio na snagu 01.12.2019. godine u članu 229. propisano krivično delo zaključenje restriktivnog sporazuma, jasno je da je navedena presuda nezakonita.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, što je kao odgovorno lice – direktor Privrednog društva „VV“ d.o.o. Požarevac, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i zabranjenosti istog, u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza na dodatnu vrednost za poreski period od 01.05.2016. godine do 31.05.2016. godine davao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđenje obaveze, na taj način što je u poslovnoj dokumentaciji navedenog privrednog društva evidentirao fiktivne račune „GG“ d.o.o. ... o navedenoj prodaji bakarnih blokova Privrednom društvu „VV“ d.o.o. Požarevac, po računima bliže navedenim u izreci... pri čemu je poreskoj upravi podneo poresku prijavu sa iskazanim porezom na dodatnu vrednost po osnovu navedenih računa u iznosu od 21.519.106,00 dinara koji je bez osnova koristio kao prethodni porez na dodatnu vrednost sa pravom na odbitak, na koji način je u ovom iznosu neosnovano umanjio poresku obavezu Privrednog društva „VV“ d.o.o. Požarevac s obzirom da prometa robe po ovim računima nije bilo u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza po odbitku na ime otkupljenih sekundarnih sirovina od fizičkih lica u periodu od 01.01.2016. godine do 30.06.2016. godine, nije prijavio činjenice od uticaja na utvrđivanje ove obaveze na taj način što po izvršenom otkupu sekundarnih sirovina od fizičkih lica u ukupnom iznosu od 464.785.097,00 dinara pri plaćanju istih računa Privrednog društva „VV“ d.o.o. Požarevac nije obračunavao i platio porez po odbitku, niti je Poreskoj upravi podneo odgovarajuće poreske prijave, na koji način je izbegao plaćanje poreza po odbitku u iznosu od 49.357.723,00 dinara.

Iz izreke iste presude proizilazi da je okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja u pomaganju iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, što je dana 31.05.2016. godine u ... i u Požarevcu kao odgovorno lice – direktor Privrednog društva „GG“ d.o.o. ... u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i zabranjenosti istog, umišljajno pomagao okrivljenom AA u izvršenju krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ na taj način što je stvorio uslove za izvršenje navedenog krivičnog dela sačinjavanjem fiktivnih računa o navodnoj prodaji bakarsnih blokova Privrednom društvu „VV“ d.o.o. Požarevac, po računima bliže navedenim u izreci te presude, a koje račune je predao okrivljenom AA koji ih je evidentirao u poslovnoj dokumentaciji Privrednog društva „VV“ d.o.o. Požarevac i po osnovu istih iskazao porez na dodatu vrednost u iznosu od 21.519.106,00 dinara koji je bez osnova koristio kao prethodni porez na dodatu vrednost sa pravom na odbitak, na koji način je u ovom iznosu neosnovano umanjio poresku obavezu Privrednog društva „VV“ d.o.o. Požarevac, s obzirom da prometa robe po ovim računima nije bilo.

Članom 229. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, br. 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine u stavu 1. bilo je propisano da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, a stavom 3. istog člana, propisano je da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina i novčanom kaznom.

Krivično delo poreska utaja je izmenama Krivičnog zakonika objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 94/16 bilo propisano u članu 225. koji se primenjivao od 01.03.2018. godine do 30.11.2019. godine, a u stavu 3. člana 225. bilo je propisano da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana, čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 10 godina i novčanom kaznom.

Izmenama Krivičnog zakonika objavljenim u „Službenom glasniku RS“, br. 35/19, koji se primenjuje od 01.12.2019. godine do danas, u stavu 3. člana 225. KZ je propisano, da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi 15.000.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 10 godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 5. KZ u stavu 1. propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz same pravne kvalifikacije krivičnih dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim prvostepenom presudom jasno proizilazi koji je zakon u konkretnom slučaju primenjen, kao i da su, pravilnom primenom člana 5. KZ nižestepeni sudovi, krivično-pravne radnje okrivljenih AA i BB pravno kvalifikovali kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, br. 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine i koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela – 2016. godine, sve do 28.02.2018. godine, jer je taj zakon najblaži za okrivljene, obzirom da je kasnijim izmenama za krivično delo koje im je bilo stavljeno na teret propisana stroža kazna. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim, u obrazloženju navedene povrede polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pravnosnažnim presudama čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP). Naime, branilac okrivljenih u zahtevu navodi da nije utvrđeno ko je podneo krivičnu prijavu, kada je, kome i na koji način okrivljeni AA davao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje navedene obaveze, da se ne može utvrditi kada je krivično delo izvršeno, da se nisu stekli uslovi za pravnu konstrukciju produženog krivičnog dela, jer se radi o otkupu sekundarnih sirovina od fizičkih lica, da u odnosu na okrivljenog BB stvaranje uslova prilikom pomaganja za izvršenje krivičnog dela u konkretnoj situaciji ne može biti sačinjavanje faktura, pa je nejasno kako je u odnosu na ovog okrivljenog primenjen član 35. KZ. U zahtevu se navodi i da se u konkretnom slučaju radi o verodostojnim računima, a ne fiktivnim, da su računi izdati i proknjiženi od strane ovlašćenih lica u zakonu propisanoj formi, po kojima je isporučena roba navedena u tim računima, izvršeno plaćanje i na osnovu koga su podnete odgovarajuće poreske prijave, što je evidentirano u poslovnim knjigama preduzeća oba okrivljena i što je potvrđeno nalazima i mišljenjem veštaka Ratka Lazarevića, a imajući u vidu da i sam sud utvrđuje da za račune navedene u izreci postoje otpremnice, jasno je da je roba isporučena, da su računi predati i plaćeni i da se ne radi o fiktinim računima, već o računima sa istinitom sadržinom, kao i da u spisima predmeta postoji 27 faktura, a da je navedeno da je 12 fiktivno, jer nema prevoznice, putnog naloga i taksografa.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iako je zahtev u ovom delu podnet zbog formalno dozvoljenog razloga – zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da iz obrazloženja te povrede proizilazi da je isti podnet zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama (član 440. ZKP), koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zahtev je u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić