Navedenom presudom na osnovu člana 354. tačka 1. ZKP prema okrivljenom S.V. odbijena je optužba da je izvršio krivično delo rodoskrnavljenje iz člana 197. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.324/12 od 01.04.2014. godine, delimičnim uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog S.V. samo u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, preinačena je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br.175/10 od 09.11.2011. godine, tako što je na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni S.V. oslobođen obaveze naknade troškova krivičnog postupka u iznosu od 20.000,00 dinara na ime paušalnih troškova, kao i troškova krivičnog postupka stvarnih u ukupnom iznosu od 240.144,00 dinara, a žalbe Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, branioca okrivljenog S.V., advokata B.D. i advokata LJ.B., kao i žalba branioca okrivljenog S.V., advokata D.Š.E. u preostalom neuvaženom delu, odbijene su kao neosnovane i presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br.175/10 od 09.11.2011. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.V., advokat S.P., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu, pred izmenjenim većem, i obavesti branioca okrivljenog o sednici veća radi prisustvovanja, kao i da odloži izvršenje pravnosnažne presude do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.V. u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na iskazu maloletne oštećene H.V., od 25.09.2006. godine datom pred istražnim sudijom, kao i na njenim iskazima sa glavnih pretresa održanih 17.01.2007. godine i 03.04.2007. godine, a da pre davanja tih iskaza maloletna oštećena nije upozorena da, s obzirom na svoj odnos sa okrivljenim, ne mora da svedoči, niti su ovakvo upozorenje i odgovor na isto uneti u zapisnik, pa su prvostepeni i drugostepeni sud postupili suprotno članovima 94. i 95. sada važećeg ZKP, i na taj način učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Nadalje, branilac u zahtevu navodi da prilikom davanja iskaza kod istražnog sudije s obzirom na uzrast mldb. oštećene H.V., i na njenu duševnu razvijenost, ona nije bila sposobna da shvati značaj prava da ne mora da svedoči, pa nije ni mogla biti ispitana kao svedok. Branilac okrivljenog S.V. u zahtevu navodi i da je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP učinjena i na taj način što je prvostepeni sud zasnovao svoju presudu na napred navedenim iskazima maloletne oštećene H.V., a da na glavnom pretresu nije ni pročitao te dokaze, a navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka je učinio i drugostepeni sud odbijajući žalbu branioca okrivljenog.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog S.V. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ovi žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da je tokom celog prvostepenog postupka mldb. oštećena H.V. saslušavana ne samo shodno odredbama ZKP, već i shodno Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, i da prvostepena presuda nije doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.