Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara, tužilaštvu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 675.518,95 dinara, sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 283.475,00 dinara, a oštećenima na ime troškova krivičnog postupka iznos od 801.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, s tim što će o ostalim troškovima biti odlučeno posebnim rešenjem.

Oštećeni su u pogledu ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.316/21 od 14.06.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dušana Petronijevića, a presuda Višeg suda u Šapcu K br.30/20 od 01.02.2021. godine, ispravljena rešenjem K br.30/20 od 05.04.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dušana Petronijevića - advokat Aleksandar Grujičić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi u zahtevu se ističe da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 1) KZ, pri čemu nije naznačen Službeni glasnik u kome je ovaj zakon objavljen, te je nejasno da li su primenjene odredbe Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja dela ili odredbe Krivičnog zakonika koji se primenjivao u vreme presuđenja. Prema stavu branioca, u konkretnom slučaju primenjen je Krivični zakonik koji je važio u vreme presuđenja, koji je objavljen u „Sl. glasniku RS“ broj 35/2019 od 21.05.2019. godine i koji se stupio na snagu 01.12.2019. godine, koji za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 1) KZ propisuje kaznu zatvora od najmanje 10 godina ili doživotni zatvor, pa pošto Krivični zakonik iz 2019. godine nije blaži za okrivljenog, u odnosu na okrivljenog trebalo je primeniti odredbe Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, na dan 13.10.2019. godine, to je nižestepenim presudama učinjena povreda člana 5. stav 2. KZ, jer nije primenjen zakon koji je blaži za učinioca.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasaconi sud nalazi da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ.

Naime, prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Dušan Petronijević je krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 1) KZ izvršio dana 13.10.2019. godine. U vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, i to u periodu od 11.09.2009. godine pa do 30.11.2019. godine, primenjivao se Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, broj 72/09), kojim je za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 1) bila propisana kazna zatvora u trajanju od najmanje 10 godina ili zatvor od 30 do 40 godina. Nakon toga, primenjivao se Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, broj 35/19) i to od 01.12.2019. godine, kojim je za isto krivično delo propisana kazna zatvora od najmanje deset godina ili doživotni zatvor.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je okrivljeni pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, očigledno je da je u odnosu na okrivljenog primenjen Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 72/09), kojim je za predmetno krivično delo propisana kao maksimalna kazna, kazna zatvora od 30 do 40 godina, a ne Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) kojim je propisana kazna doživotnog zatvora. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, obzirom da je na okrivljenog očigledno primenjen najblaži zakon.

U odnosu na istu povredu krivičnog zakona – iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac u zahtevu ističe da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da je predmetno krivično delo izvršeno na svirep i podmukao način, obzirom da „okrivljeni ni u jednom momentu sebe nije prikazao kao bezobzirnog čoveka koji hladnokrvno i sa uživanjem muči svoju žrtvu“, niti su „bolovi, patnja i strah kod oštećene trajali više od 10 minuta“, pri čemu okrivljeni, prema stavu branioca nije ispoljio podmuklost u odnosu na pokojnu oštećenu, zaključujući nadalje da iz izvedenih dokaza proizilazi da se ne radi o predmetnom krivičnom delu, već o krivičnom delu ubistva iz člana 113. KZ.

Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva u suštini se polemiše sa ocenom suda o tome da je okrivljeni postupao na način opisan u izreci presude, dakle, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu odredaba člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonom dozvoljeni razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, te se Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u ocenu ovih navoda zahteva.

Istim zahtevom ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u pogledu izricanja krivične sankcije prema okrivljenom. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da se primenom Krivičnog zakonika koji je važio u vreme presuđenja nije mogla izreći kazna zatvora u trajanju od 40 godina, a zbog čega prema stavu branioca u konkretnom slučaju nije bilo uslova za njeno izricanje.

Vrhovni kasacioni sud je i ove navode zahteva ocenio neosnovanim, imajući u vidu da je na okrivljenog Dušana Petronijevića očigledno primenjen Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela („Sl. glasnik RS“, broj 72/09), kojim je za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 1) KZ bila propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina ili zatvor od 30 do 40 godina. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u konkretnom slučaju nije bilo uslova da okrivljeni bude osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, kako je to učinjeno nižestepenim presudama.

Ostalim navodima zahteva branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i polemiše sa ocenom nižestepenih sudova u vezi sa olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su utvrđene na strani okrivljenog prilikom odmeravanja kazne, pa kako povreda odredaba člana 441. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić