Vrhovni sud je, nakon što je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog Dušana Dimitrijevića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Dušana Dimitrijevića, advokata Željko Sanković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da se pobijana presuda prvostepenog suda zasniva na delu iskaza policijskog službenika AA, na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, jer se ovaj svedok izjašnjavao o okolnostima razgovora sa okrivljenim, konkretno o navodima okrivljenog da „ima oko 300 grama kokaina“, iako tom prilikom nije poučen o svojim pravima.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Dimitirjevića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 288. stav 1. ZKP propisano je da policija može pozvati građane radi prikupljanja obaveštenja, kao i da se u pozivu mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva, dok je stavom 2. istog člana, propisano da prilikom postupanja po odredbama ovog člana policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ZKP.

Odredbom člana 289. stav 1. ZKP propisano je da kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog, a u pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme branioca. Stavom 2. istog člana, propisano je ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tačka 1) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da se pobijana presuda prvostepenog suda, pored ostalih dokaza, zasniva i na delu iskaza svedoka AA, policijskog službenika, koji se u svom iskazu datom pred javnim tužiocem na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti 264/24 od 24.07.2024. godine izjašnjavao o svojim neposrednim saznanjima o događaju, ali i o onome što mu je okrivljeni rekao na licu mesta, odnosno da tu „ima oko 300 grama kokaina“, a što je prvostepeni sud konstatovao u obrazloženju svoje presude na strani 7. u drugom stavu. Svedok AA je, prema stanju u spisima predmeta, o ovim navodima okrivljenog svedočio i na glavnom pretresu od 10.04.2025. godine, navodeći da je okrivljeni rekao da „na tom mestu ima oko 200-300 grama kokaina“, što prvostepeni sud takođe navodi na strani 8. obrazloženja svoje presude, a potom dalje u obrazloženju ceni samostalno i u sklopu odbrane okrivljenog.

Shodno navedenom, a imajući u vidu da je navedeni deo iskaza svedoka AA, prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude prihvatio navodeći da je jasan, precizan, neprotivrečan i bez sadržinskih kontradiktornosti, te da je njegovo svedočenje doveo u vezu sa odbranom okrivljenog, Vrhovni sud nalaze da stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da je prvostepeni sud pobijanu presudu zasnovao i iskazu ovog svedoka u delu u kom se svedok izjašnjavao o navodima okrivljenog sa lica mesta, koji su pribavljeni suprotno prethodno citiranim zakonskim odredbama.

Međutim, prvostepeni sud na iznet način nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu presudu nije zasnovao isključivo na iskazu svedoka AA, već su činjenice vezane za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim, utvrđene na osnovu drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to: zapisnika o uviđaju mesta događaja MUP RS, UKP Odeljenje za uviđajno-opetrativne poslove od 28.06.2024. godine, izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta i fotodokumentacije MUP RS, UKP, Odeljenje za operativnu forenziku Kt 100- 1103/2024 i Kt Kt 100-1104/2024 od 28.06.2024. godine, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, Služba za borbu protiv droga broj 306/24-15 od 28.06.2024. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, UKP, Služba za borbu protiv droga broj 35399/2024 od 29.06.2024. godine, zapisnika o fizičkohemijskom veštačenju NCKF broj 234-6-3417/2024 od 29.06.2024. godine, nalaza i mišljenja DNK Centra za genetiku od 05.09.2024. godine, nalaza i mišljenja dr BB od 10.03.2025. godine, iskazu veštaka dr Jelice Džodić i Ane Banjac Čanak i svedoka VV.

Dakle, kako pobijana presuda prvostepenog suda nije zasnovana samo na delu iskaza svedoka AA, u kom se izjašnjavao o količini opojne droge i kako je, po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku koji su cenjeni pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Dimitrijevića, kojima se ukazuje da pobijanom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Dušana Dimitrijevića, iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama koje analizira, i na taj način, po oceni Vrhovnog suda, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković