Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 315/15 od 22.09.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Raški i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog D.G., adv. Z.Ž., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP i to konkretno člana 438. stav 1. tačka 8), stav 2. tačka 1) u vezi člana 15. i 16. i člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili pak da u odnosu na okrivljenog optužbu odbaci.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke, pa je na sednici veća razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.G., je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati i s`tim u vezi kao nedozvoljeni dokazi označavaju - pretres stana, kao radnja dokazivanja izvršena na nezakonit način, na osnovu odluke Upravnog odbora preduzeća „M. M. R.“ DOO K. i od strane neovlašćenih lica - članova komisije za popis stvari, koji su neovlašćeno ušli u stan okrivljenog i tom prilikom u njemu „navodno“ pronašli municiju, koja je predmet izvršenja krivičnog dela.

Odredbom člana 16. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Članom 77. stav 1. ranije važećeg ZKP propisano je da se pretresanje stana i ostalih prostorija okrivljenog ili drugih lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem okrivljeni uhvatiti ili da će se pronaći tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za krivični postupak a članom 78. stav 1. istog zakonika da pretresanje naređuje sud, pismeno obrazloženom naredbom.

Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na ljudska i manjinska prava i slobode garantuje pored ostalih osnovnih načela i nepovredivost stana pa tako u članu 40. Ustava Republike Srbije stoji da je stan nepovrediv (stav 1), da niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svog zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u pristustvu dva punoletna svedoka (stav 2), te da bez odluke suda, ulazak u tuđi stan i druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom (stav 3).

Činjenicu neovlašćenog držanja municije kao obeležja krivičnog dela za koje je okrivljenog oglasio krivim sud utvrđuje na osnovu potvrda o oduzetim predmetima koje su pročitane kao dokaz na glavnom pretresu. Potvrde su nastale na osnovu pretresa stana u kome je okrivljeni živeo sa svojom porodicom. Taj pretres je, međutim, izvršen od strane neovlašćenih lica – radnika preduzeća „M. M. R.“ DOO K., nezakonitim ulaskom bez odobrenja držaoca stana i bez njegovog prisustva, bez naredbe suda. Budući da nije postojao zakonski osnov za pretres stana, ta je radnja izvršena direktnim kršenjem Ustavom garantovanog prava na nepovredivost stana, pa je ona direktno nezakonita. Kada je, kao posledica te radnje, sačinjena potvrda o stvarima koje su navodno tada pronađene u stanu, ta je potvrda kao dokaz u krivičnom postupku suprotan Ustavu po načinu pribavljanja i prema tome nezakonit dokaz. Svedočenje lica koja su neovlašćeno ušla u stan i izvršila nezakonitu radnju pretresanja o tome šta su tom prilikom u stanu pronašli, takođe predstavlja posredno nezakonite dokaze.

Zasnivanje presude na dokazima koji su nezakoniti, a po svom značaju u ovom krivičnom postupku – suštinski-za utvrđivanje odlučnih činjenica, predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je presuda morala biti ukinuta, pa je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev branioca okrivljenog kao osnovan, ukinuo obe nižestepene presude i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i nakon toga doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Obzirom da su zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP ukinute i prvostepena i drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP na koju se u zahtevu branioca okrivljenog, ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                             Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                             Nevenka Važić,s.r.