Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 broj 110/21 od 19.07.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K broj 917/18 od 05.11.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Branislav Todorović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je isti zahtev u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Branislav Todorović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je sud prekoračio optužbu izostavljanjem bližeg opredeljenja vremena izvršenja dela, mimo navoda privatnog tužioca, koji tvrdi da je izvršeno oko 19,20 sati.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužnog akta i presude mora postojati subjektivni i objektivni identitet dela. Pri tome, sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnog akta, a da ne prekorači optužbu, ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnog akta, tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, privatnom tužbom privatnog tužioca BB, okrivljenom AA stavljeno je na teret krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Dakle, u konkretnom slučaju pravnosnažnom presudom nije promenjen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužnog akta, a činjenica da je u izreci pravnosnažne presude izostavljeno tačno vreme izvršenja krivičnog dela, suprotno navodima zahteva, ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da se o ovoj bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka može govoriti samo kada se radi o bitnim elementima krivičnog dela, a ne i o činjenicama koje služe za tačnije određivanje dela, kao što su vreme, mesto ili sredstvo izvršenja krivičnog dela, a koje činjenice sud ne sme dodati u izreku presude samo ako su zakonom posebno propisane kao obeležje određenog krivičnog dela.

Stoga pravnosnažnom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno nije došlo do prekoračenja optužbe, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je podneti zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Međutim, u obrazloženju zahteva ne ukazuje se na kom se to eventualno nedozvoljenom dokazu zasniva pobijana presuda, već se s tim u vezi navodi da su nižestepene presude zasnovane na iskazu privatnog tužioca, te da je ocena izvedenih dokaza i njihovo povezivanje učinjeno suprotno odredbi člana 16. stav 2. ZKP, pri čemu se polemiše i sa iskazima saslušanih svedoka i ističe da sud nije cenio okolnosti koje idu u prilog odbrane okrivljenog.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ovom delu samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, dok suštinski u obrazloženju zahteva osporava činjenično stanje i ocenu dokaza, dakle ukazuje na povredu odredaba člana 440. ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić