Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 28/18 od 13.06.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Trećeg osnovnog javnog tužioca u Beogradu i branioca okrivljenog AA - advokata Nemanje Lukića, pa je potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu 3K-326/16 od 05.09.2017. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Miljan Filipović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Beogradu Kž1 28/18 od 13.06.2018. godine, a iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te ukine presudu Višeg suda u Beogradu Kž1 28/18 od 13.06.2018. godine i predmet vrati tom sudu na odlučivanje ili da preinači presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu 3K-326/16 od 05.09.2017. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1 28/18 od 13.06.2018. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na DNK-a profilu okrivljenog na kutiji leka „propofol“ (misli se na nalaz i mišljenje komisije veštaka sastavljene od strane Anđelke Vučetić Dragović - diplomiranog biohemičara i Jelene Stošić - diplomiranog molekularnog biologa NKTC-a broj 03/4-10 broj 234-16487/14), zapisniku o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi od 02.03.2015. godine i izveštaju o prikupljanju podataka iz mobilnog telefona i SIM kartice BB, a koje nezakonite dokaze kao „plodove otrovnog drveta“ je shodno članu 84. ZKP trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Naime, po stavu branioca, navedeni dokazi su pribavljeni na nezakonit način protivno članu 16. stav 1. ZKP, iz razloga jer su i sporna kutija leka „propofol“ koja je veštačena od strane NKTC-a i mobilni telefon BB prikupljeni od strane lica koje nije ovlašćeno za prikupljanje dokaza, obzirom da sporna kutija leka „propofol“ nije izuzeta sa lica mesta prilikom vršenja uviđaja od strane ovlašćenih službenih lica, već ju je šest dana nakon uviđaja u policiju donela svedok VV, a ista je u policiju donela i mobilni telefon pokojne BB koji je prethodno bio izuzet sa lica mesta dana 10.12.2014. godine i zapisnički vraćen kao neotključan dana 12.01.2015. godine, s tim što ga je svedok VV posle više od mesec dana kada ga je otključala vratila policiji i tada su sa njega očitani podaci.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, ovlašćeni policijski službenici prilikom otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez bilo čijeg posebnog naloga, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, pa, između ostalog, imaju pravo i da od građana prikupljaju predmete koji mogu poslužiti kao dokaz, a sve shodno članu 286. stav 1. i 2. ZKP, a stvar je ocene suda u svakom konkretnom slučaju da li će dokaze koji su pribavljeni sprovođenjem navedenih radnji na ovim predmetima, prihvatiti ili ne. Kako su i spornu kutiju leka „propofol“ i mobilni telefon BB faktički pribavila ovlašćena službena lica policije shodno članu 286. stav 1. i 2. ZKP, to su, dakle, ovi predmeti pribavljeni na zakonit način, te kako iz spisa proizilazi da su dokazne radnje na ovim predmetima zakonito sprovedene, to se stoga i nalaz i mišljenje komisije veštaka sastavljene od strane Anđelke Vučetić Dragović - diplomiranog biohemičara i Jelene Stošić - diplomiranog molekularnog biologa NKTC-a 03/4-10 broj 234-16487/14 kojim je izvršeno DNK veštačenje materijala dostavljenog od strane PU za grad Beograd, te zapisnik o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi MUP-a Odsek za prikupljanje i obradu digitalnih dokaza 03/4-8 broj 1701/14-2 od 02.03.2015. godine, kao i izveštaj o prikupljanju podataka iz mobilnog telefona i SIM kartice UKP Služba za specijalne istražne metode broj 03/4-8 sp 1701/14-2 od 04.03.2015. godine i izveštaj MUP-a Odeljenje za elektronski nadzor od 23.02.2016. godine, kao rezultat zakonito sprovedenih dokaznih radnji, smatraju zakonitim dokazima. Imajući u vidu da se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, na navedenim dokazima može zasnivati presuda, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta, pri čemu u konkretnom slučaju postoji ovlašćeni predlagač da se ovi dokazi izvedu, pa se, sledstveno navedenom, kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što obrazlažući ovu povredu branilac, po nalaženju ovoga suda, zapravo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza. Ovo, imajući u vidu da ističe da nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni AA izvršio krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 1. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, obzirom da ni iz jednog izvedenog dokaza ne proizilazi da je on predao ili prodao anestetik „propofol“ pokojnoj BB, kao i kada i gde je to učinio, već je sud krivicu okrivljenog zasnovao samo na indicijama i posrednim saznanjima trećih lica, pri čemu nije sprovedeno veštačenje od strane veštaka farmaceutske struke koji bi utvrdio da li je lek „propofol“ sam po sebi škodljiv po zdravlje, a pored toga bez valjanog razloga je odbijen dokazni predlog odbrane da se od VMA zatraži izveštaj o trebovanim i utrošenim medikamentima na VMA u spornom periodu.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, s tim što obrazlažući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, branilac ne ukazuje u čemu je konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već suštinski ukazuje na pogrešnu ocenu činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, isticanjem da sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji koju će izreći okrivljenom nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti koje postoje na njegovoj strani, te da bi se u konkretnom slučaju izricanjem blaže krivične sankcije ili oslobođenjem od kazne mogla postići svrha kažnjavanja.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. i 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza i činjenica, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda u potpunosti nerazumljive. Takođe se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda protivrečne same sebi, kao i razlozima datim u obrazloženjima presuda, te da nisu dati razlozi o odlučnim činjenicama, između ostalog razlozi na osnovu kog dokaza je utvrđeno da je lek koji je okrivljeni navodno prodao oštećenoj štetan po zdravlje, a osim toga drugostepeni sud nije dao ocenu žalbenih navoda odbrane, posebno vezano za nezakonito pribavljene dokaze na kojima je zasnovana prvostepena presuda.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, to je i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miljana Filipovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić