.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1155/2014
02.12.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog P.V., zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.J., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 433/12 od 28.10.2013. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 259/14 od 06.06.2014. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2014. godine, jednoglasno, je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.V., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu K 433/12 od 28.10.2013. godine i Višeg suda u Pančevu Kž 259/14 od 06.06.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu K 433/12 od 28.10.2013. godine okrivljeni P.V. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara koju je dužan platiti u roku od 30 dana, po pravnosnažnosti presude, a u protivnom ista će biti zamenjena tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude, a privatna tužilja M.S., je sa imovinskopravnim zahtevom, upućena na parnicu.
Presudom Višeg suda u Pančevu Kž 259/14 od 06.06.2014. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog P.V. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vršcu K 433/12 od 28.10.2013. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a, branilac okrivljenog, advokat M.J. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1, sve u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan, te da pobijane presude ukine i da predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da presudu Višeg sudau Pančevu preinači u presudu kojom se žalba branioca okrivljenog usvaja kao osnovana, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a odloži izvršenje pravnosnažne presude.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.V., advokata M.J., je neosnovan.
Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog navodi da je u redovnom krivičnom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 483. stav 1. tačka 1) ZKP-a i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a time što je privatni tužilac M.S. 24.04.2012. godine podnela sudu privatnu krivičnu tužbu protiv okrivljenog P.V., zbog krivičnog dela kleveta iz člana 171. stav 1. Krivičnog zakonika izvršenog 17.01.2012. godine, a podneskom od 22.02.2013. godine privatna tužilja M.S. je izmenila privatnu krivičnu tužbu tako što je okrivljenom P.V. stavila na tetret krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ izvršeno 17.01.2012. godine. Prema stavu odbrane, podneskom od 22.02.2013. godine privatna tužilja M.S. je izvršila izmenu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije dela, mimo odredbe člana 409. ZKP-a jer je za činjenice koje je podneskom iznela znala već od samog mometa podnošenja privatne krivične tužbe tj. od 25.04.2012. godine, te je privatna krivična tužba zbog toga, po stavu odbrane, neblagovremena.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud, nalazi da prvostepeni i drugostepeni sud nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a niti je pobijanim presudama povređen zakon, odredba člana 439. tačka 1) ZKP-a, a kako je zahtev branioca okrivljenog podnet zbog povreda zakona koje su neosnovano isticane u postupku po redovnom pravnom leku i ovaj sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.
Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
