Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-290/24 od 14.05.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dobrivoja Bjelića, advokata Jovane Ristanović Ognjanović i presuda Višeg suda u Čačku K. br. 23/23 od 22.02.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Jovana Ristanović Ognjanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji kao osnovan i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oglasi krivim za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i izrekne mu blažu krivičnu sankciju ili ga oslobodi od kazne ili da ga za krivično delo ubistvo u pokušaju oslobodi od kazne usled prekoračenja nužne odbrane ili oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim sastavom veća. Takođe, predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži u smislu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, s obzirom da je okrivljeni Dobrivoje Bjelić oglašen krivim za radnju opisanu u izreci prvostepene presude koja ne sadrži zakonska obeležja ovog krivičnog dela, niti bilo kog krivičnog dela, s obzirom da u konkretnom slučaju izostaje protivpravnost kao bitan element opšteg pojma krivičnog dela. Tome u prilog branilac navodi da izreka pobijane presude ne sadrži jasno opredeljene i individualizovane subjektivne elemente svesti i vinosti okrivljenog, njegov odnos prema krivičnom delu i posledici, da nije utvrđeno da je umišljaj okrivljenog obuhvatao smrt oštećenog kao posledicu krivičnog dela, da nije navedeno kojom radnjom je okrivljeni pokazao nameru da oštećenog protivpravno liši života, niti takva namera proizilazi iz utvrđenih činjenica, te da umišljaj ne proizilazi iz činjenica opisanih u izreci presude. Iz navedenih razloga, po navodima branioca, u konkretnom slučaju jedino može biti reči o krivičnom delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika.

Po oceni Vrhovnog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Iz izreke prvostepene presude proiziazi da je u vreme i na mestu opisanom u izreci „u stanju jednostavne alkoholne opijenosti umerenog stepena, sa alkoholemijom od 1,55 promila, kada je njegova sposobnost da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne bitno, sa umišljajem pokušao da drugoga liši života, tako što je... nakon kraće rasprave sa oštećenim... izašao iz restorana, uputio se do svog vozila... iz vozila uzeo jedan lovački nož... da bi se potom vratio ispred ugostiteljskog objekta gde je na parkingu bio oštećeni... nakon čega je oštećenom zadao predmetnim lovačkim nožem udarac u predelu stomaka nanevši mu teške telesne povrede... nakon čega se pošto se na navedenom mestu okupio veći broj ljudi udaljio sa lica mesta, iz koga razloga sa umišljajem započeto izvršenje krivičnog dela nije dovršio, svestan da zadavanjem udarca nožem oštećenom AA u predeo trbušne duplje u blizini grudne kosti, istog može lišiti života pa je na to pristao, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Krivično delo ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko drugog liši života.

Odredbom člana 30. Krivičnog zakonika propisano je da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna.

Vrhovni sud nalazi da suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog činjenični opis dat u izreci prvostepene presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i to kako objektivna koja se odnose na radnju izvršenja, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog.

Iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu izreke presude, po oceni ovog suda, proizilazi da je okrivljeni bio svestan da ubadanjem lovačkog noža iz neposredne blizine predeo trbuha (vitalnu regiju tela), svestan da navedenom prilikom koristi lovački nož koji bez sumnje predstavlja opasno sredstvo i svestan da nanošenjem opisane ubodne rane oštećenom u vitalnu regiju tela u blizini vitalnih unutrašnjih organa, usled takve radnje može nastupiti smrtna posledica kod oštećenog, na tu mogućnost i pristao i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, te je stoga postupao sa eventualnim umišljajem, ali da je u dovršenju krivičnog dela sprečen okupljanjem većeg broja ljudi.

Osim toga, samim tim što iz izreke prvostepene presude proizilazi da je postojao napad okrivljenog, te nije utvrđeno, odnosno u izreci presude nije navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom od svog dobra odbijao istovremeni protivpravni napad od strane oštećenog, suprotni navodi branioca u pogledu postupanja u nužnoj odbrani ocenjeni su kao neosnovani.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, za koje je i oglašen krivim pravnosnažnim presudama, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjen kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Samim tim neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je pravna kvalifikacija ovog krivičnog dela pogrešna.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac navodi da izrečena kazna zatvora nije primerena svim okolnostima događaja, činjenici da se radi o do sada neosuđivanom licu sa navršenih 70 godina, koji je porodičan čovek, otac troje dece, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, prilikom obrazlaganja iste branilac navodi da je prilikom odlučivanja o žalbi na presudu prvostepenog suda odlučivao Apelacioni sud u Kragujevcu u veću sastavljenom od sudija Radomana Sparića, Zlate Nestorović i Milene Petrović, a koje veće je u identičnom sastavu odlučivalo u istoj krivičnopravnoj stvari nakon stupanja optužnice na pravnu snagu i to prilikom odlučivanja o žalbi branioca protiv rešenja o produženju pritvora Višeg suda u Užicu Kv. br. 149/22 od 23.09.2022. godine, kada je ovo veće donelo rešenje Kž2-635/22 od 04.10.2022. godine u kome je jasno izrazilo svoj stav povodom krivice okrivljenog Dobrivoja Bjelića, što dovodi u sumnju njihovu nepristrasnost. Pored toga branilac napominje da je sudija Radoman Sparić sudio u Okružnom sudu u Užicu sa sudijom Ljubišom Radulovićem, koji je doneo prvu prvostepenu presudu a što je činjenica koja takođe ukazuje na nepristrasnost, a kojim navodima branilac faktički ukazuje na postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudija i nepravilnu primenu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i član 37. stav 2. ZKP, to je u ovom delovima zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković