Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 380/21 od 14.06.2021. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljeni Boban Kocić, zbog krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru, kao i na meri zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Bobana Kocića, advokat Dragan Marinković zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) ZKP, zbog povreda zakona iz članova 439. tačka 3) i 441. stav 4) ZKP i zbog povrede člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bobana Kocića, je neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Prema navodima zahteva, okrivljeni je stavljen u nepovoljniji položaj, u pravnosnažnoj presudi obzirom da se tokom postupka branio od optužnicom tačno opredeljenih faza saobraćajne nezgode, a oglašen je krivim za nanošenje povreda koje mu optužnim aktom nisu ni stavljene na teret. Ovakim postupanjem, sud je prema stavu branioca, povredio identitet optužbe i presude.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Bobana Kocića. Ovo, imajući u vidu da su u odnosu na ovog okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu tužioca i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnih dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datom u optužnici tužioca, pri čemu je sud u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci presude izvršio izmenu koja je povoljnija za okrivljenog, vezano za alkoholemiju okrivljenog u vreme kritičnog događaja, navodeći da je ista kod okrivljenog bila nešto manja od 1,64 promila alkohola u krvi umesto oko 2,48 promila alkohola u krvi, kako je to navedeno u optužnom aktu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izmenom u pobijanoj presudi činjeničnog opisa krivičnog dela - u vidu preciznog navođenja svih pojedinačnih povreda nastalih kod oštećenog kao posledica saobraćajne nezgode, koje zbirno predstavljaju smrtonosnu telesnu povredu nastalu na licu mesta, umesto navođenja, kao u optužnom aktu - da je oštećeni „...zadobio teške telesne povrede, od kojih je preminuo na licu mesta...“, sud nije prekoračio optužbu. Navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, već je sud u presudi samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta tužioca. Povrede opisane u izreci presude navedene su u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka (i njegovim iskazom datim na glavnom pretresu), pa je njihova zbirna kvalifikacija identična onoj koja je data u optužnom aktu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je, suprotno navodima branioca, vršeći činjeničnu modifikaciju, vodio računa o svrsi samog optužnog načela i principu vezanosti suda za optužbu, koja leži upravo u zaštiti interesa okrivljenog, koji mora znati za šta je optužen, da bi znao od čega da se brani, poštujući pri tome pravo okrivljenog na pravično suđenje.

Kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni Boban Kocić, oglašen krivim, to su neosnovani navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, iznetim navodima ne ukazuje se na neku od procesnih situacija predviđenih odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu. Branilac u podnetom zahtevu iznosi sopstveni stav o postojanju okolnosti koje, po njegovom mišljenju, izazivaju sumnju u nepristrasnost člana veća u drugostepenom postupku – sudije Mirjane Popović i polemiše sa pojmom opravdane i osnovane sumnje. Izneti navodi branioca, po oceni ovog suda predstavljaju povredu člana 440. ZKP u vezi člana 37. stav 2. ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu ističe još jednu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca dozvoljeno – iz člana 439. tačka 3) ZKP. Međutim, svojim navodima u obrazloženju zahteva branilac zapravo osporava ocenu otežavajuće okolnosti, koju je sud utvrdio na strani okrivljenog, a u vezi sa tim polemiše sa okolnostima koje su dovele do izricanja mere bezbednosti iz člana 86. Krivičnog zakonika. Izneti navodi branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

U preostalom delu zahteva, samo formalnim isticanjem zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti - iz člana 441. stav 4. ZKP branilac zapravo ukazuje na nedostatak razloga u pravnosnažnoj presudi, koji se odnose na obavezu okrivljenog da snosi troškove krivičnog postupka, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navodima kojima branilac ističe da drugostepeni sud nije uzeo u obzir žalbene navode ukazuje se na povredu člana 460. ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede članova 37. stav 2., 441. stav 1. i 460. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

S obzirom na to da uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Bobana Kocića, nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu navoda branioca da je prilikom donošenja pobijanih presuda došlo do povrede člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bobana Kocića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić