Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 269/21 od 11.03.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci i novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od trideset dana od pravnosnažnosti presude, s tim da će sud, ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih hiljadu dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 155/22 od 20.05.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 269/21 od 11.03.2022. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Veljković, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Veljkovića, ukazuje da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, jer se u radnjama okrivljenog u izreci prvostepene presude, koja je potvrđena drugostepenom presudom, ne stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ.

Odredbom člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim (osuđujućoj presudi) sud izreći za koje delo se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona.

Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ čini onaj ko u nameri da spreči ili oteža dokazivanje sakrije, uništi, ošteti ili delimično ili potpuno učini neupotrebljivom ispravu, odnosno drugi predmet koji služi za dokazivanje.

Prema članu 112. tačka 26) KZ ispravom se smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA podneo je disciplinsku prijavu Državnom veću tužilaca protiv BB, zamenika Osnovnog javnog tužioca u ..., da je izvršila disciplinski prestup koji se, prema navodima prijave, ogleda i u tome što okrivljenom, koji je imao svojstvo osumnjičenog u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kt 229/20, nije omogućila da izvrši uvid i razgleda navedene spise predmeta.

U izreci prvostepene presude je radnja izvršenja opisana navodima da je okrivljeni AA, u nameri da spreči ili oteža dokazivanje u postupku pred Disciplinskim tužiocem Državnog veća tužilaca, po disciplinskoj prijavi koju je podneo protiv zamenika Osnovnog javnog tužioca u ..., sakrio naredbu kojom mu se odobrava uvid u spise predmeta Kt br.229/20 na taj način što je prilikom razgledanja, iz spisa uzeo papir na kojem je bila ispisana naredba da se odobrava uvid u spise, a na kojoj je okrivljeni dopisao datum 17.6.2020., fotokopirao na poleđini podneska koji je predao u pisarnici OJT u Leskovcu. Dakle, iz izreke ne proizlazi da ovako opisane radnje izvršioca mogu prouzrokovati posledicu u vidu uticaja na dokazivanje i uopšte dokazni postupak u disciplinskom postupku, pri čemu se ne opisuje uzročno posledična veza između uzimanja papira, a zatim predaja pisarnici OJT istog papira u fotokopiji sa dopisanim datumom. Ovo stoga što naredba predstavlja formu odluke u krivičnom postupku, a ne bilo koju ispravu, pa, da bi se smatrala dokazom mora da ispuni formalne i sadržajne zahteve koje propisuje ZKP. Kako ovi uslovi nisu ispunjeni, a sledstveno tome ni veza između postupanja okrivljenog sa papirom, označenim kao naredba, sa sprečavanjem dokazivanja, pa tako opisane radnje ne predstavljaju način izvršenja predmetnog krivičnog dela, a ovo tim pre što iz izreke presude ne proizilazi da li „naredba“ ima svojstva da bi bila podobna za dokazivanje procesnih činjenica u postupku.

Prema tome, u radnjama okrivljenog AA, na način kako su opisane u optužnom aktu, a za koje je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, ne stiču se objektivna obeležja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, pa delo za koje je okrivljeni gonjen nije krivično delo.

Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje koje je okrivljeni preduzeo, a koje su opisane u izreci pobijane prvostepene presude, sadrže zakonska obeležja krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ, pa je prvostepeni sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog, koju nije otklonio drugostepeni sud, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ivana Veljkovića.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Veljkovića, kao osnovan i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, otklonio preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda tako što je okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 2. KZ jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nije krivično delo.

Kako je okrivljeni AA na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ali shodno donetoj odluci, iste ne obrazlaže i ne ceni jer su bez uticaja na odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                        Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić