Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 98/23 od 01.08.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Novkovića, pa je presuda Osnovnog suda u Vranju K 314/22 od 16.03.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Novković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog u celosti osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud prekoračio optužbu sadržanu u optužnom predlogu Osnovnog javnog utžioca u Vranju KT 551/21 od 08.12.2022. godine, tako što je sam precizirao delove optužnog predloga koji se odnose na navodne reči okrivljenog, a da za to nije bio ovlašćen, jer je za to ovlašćen samo tužilac, naročito imajući u vidu da su izgovorene reči bitan elemenat krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret.

Iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Vranju KT br 551/21 od 08.12.2022. godine proizilazi da je okrivljenom AA bilo stavljeno na teret da je dana 12.06.2021. godine u 11 časova u ..., svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, u stanju uračunljivosti, pretnjom da će napasti na život i telo, ugrozio sigurnost više lica oštećenih BB, VV i GG svi iz ..., na taj način što je napre na putu sreo oštećenog BB i istom uputio reči pretnje: „Ja ću da ubijem tebe, da ubijem tvog sina VV i da ubijem sebe, dobro je što sam te sreo da znaš šta te čeka ako me DD dobije na sudu“, nakon čega je traktorom otišao do kuće oštećenog, seo sa oštećenom GG i nakon kraćeg razgovora uputio reči pretnje: „Ja živca više nemam, ako me DD dobije na sudu, ja ću da ubijem prvo BB, pa VV, ubiću prvo vas, pa onda sebe, da obavestiš BB, da znaš da ću to da uradim“, nakon čega mu je oštećeni VV rekao da odmah napusti njihovu kuću i dvorište, svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela, sadržanog u izreci prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ, učinjenog preduzimanjem istih krivičnopravnih radnji koje su opisane u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Vranju KT 551/21 od 08.12.2022. godine.

Imajući u vidu da su činjenični opis izvršenja krivičnog dela kao i pravna kvalifikacija krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepenom presudom, identični sa činjeničnim opisom i pravnom kvalifikacijom krivičnog dela koje je okrivljenom bilo stavljeno na teret optužnim aktom, po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac orkivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, međutim, u obrazloženju navedene povrede navodi da u toku prvostepenog postupka nije dokazano vreme izvršenja krivičnog dela, već samo dan prijavljivanja od strane oštećenog, da je iskaz oštećenog BB u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela nerazumljiv i kontradiktoran, da su okrivljeni i oštećeni stari poznanici koji su bili u dobrim odnosima, pa je teško poverovati da je okrivljeni oštećenom uputio pretnje, kao i da se oštećeni osećao ugroženim za sebe i za sina VV, da je kritični događaj zabeležen sigurnosnom kamerom u porodičnoj kući oštećenih i da se na video snimku jasno vidi da je oštećeni VV dočekao okrivljenog, da je okrivljeni potpuno mirno razgovarao sa oštećenom GG bez svađe i vike i da je zatim potpuno mirno napustio njihovu porodičnu kuću, kao i da je oštećeni VV okrivljenog otpratio ne samo do kapije dvorišta, već do traktora koji je bio parkiran u ulici, a da je kasnije i sam oštećeni VV u svom iskazu izjavio, da posle ovog događaja nije ni mislio na njega, niti na pretnje.

Po nalaženju Vrhovnog suda, na navedeni način se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama (član 440. ZKP), pa iako je zahtev formalno podnet zbog povrede zakona zbog koje je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti – povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da se u obrazloženju navedene povrede zakona ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), zahtev je u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu navodi da je izrekom prvostepene presude okrivljeni oglašen krivim da je ugrozio sigurnost oštećenih tako što je navodno izgovorio reči da će ubiti BB i VV, a ne oštećenu GG, te nije jasno na koji način je okrivljeni ugrozio sigurnost oštećene GG i kako je ista stekla status oštećenog, u kom delu je izreka presude nejasna i kontradiktorna samoj sebi i razlozima presude. Na navedeni način zahtevom se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja takođe, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom branocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić