Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Ilije Đurića ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postuku ne mogu zasnivati. Kao nezakoniti dokaz branilac okrivljenog označava iskaz svedoka AA, koji se kao službenik Policijske uprave izjašnjavao na okolnosti razgovora sa okrivljenim. Dalje se navodi da je sud svoj zaključak da je okrivljeni znao za postojanje oružja – pištolja marke „Crvena Zastava“ M 88, fabričkog broja .., doneo upravo na osnovu tog nezakonitog dokaza – „navodnog razgovora forenzičkog tehnirača sa okrivljenim“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 288. stav 1. ZKP je propisano da policija može pozvati građane radi prikupljanja obaveštenja, a u pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva, a stavom 2. istog člana da prilikom postupanja po odredbama ovog člana policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ZKP.

Članom 289. stav 1. ZKP je propisano da kad policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoji osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog, a u pozivu će se osumnjičeni upozoriti da ima pravo da uzme branioca. Stavom 2. istog člana je propisano da ako policija u toku prikupljanja obaveštenja oceni da pozvani građanin može biti smatran osumnjičenim, dužna je da ga odmah pouči o pravima iz člana 68. stav 1. tačka 1) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji će prisustvovati njegovom saslušanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da se pobijane pravnosnažne presude, pored ostalih dokaza, zasnivaju i na iskazu svedoka AA, policijskog službenika - forenzičkog tehničara koji se izjašnjavao u svom iskazu o svojim neposrednim saznanjima o događaju, ali i svedočio o onome što mu je okrivljeni ispričao prilikom sprovođenja dokazne radnje - pretresanje stana i drugih prostorija, a što je prvostepeni sud konstatovao u obrazloženju svoje presude (strana deset, stav dva).

Imajući u vidu da je svedok AA ispitan na glavnom pretresu, da je prvostepeni sud u obrazloženju presude naveo da ovom licu kao objektivnom, koje je sudu prezentovalo svoja neposrednja saznanja poklanja veru, da je njegovo svedočenje doveo u vezu sa pisanim dokazima u spisima i odbranom okrivljenog, na osnovu čega je izveo zaključak da je okrivljeni nedvosmisleno znao za postojanje pištolja i metaka, stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da je sud cenio sporni dokaz i svoj zaključak potkrepio dokazom na kome se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo na iskazu svedoka AA, već su činjenice vezane za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen pravnosnažnom presudom krivim, utvrđene na osnovu drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to: zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PS Vladimirovci PU broj 69/21 od 05.03.2021. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Ilije Đurića od 05.03.2021. godine, zapisnika o saslušanju okrivljenog u Višem javnom tužilaštvu Kt br. 22/21 od 06.03.2021. godine, zapisnika Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku od 12.04.2021. godine o biološkom veštačenju, zapisnika Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku o balističkom veštačenju, uvida u forenzičko-tehničku dokumentaciju PU Šabac - PS Vladimirovci sa izveštajem o forenzičkom pregledu lica mesta od 05.02.2021. godine, iskaza sudskog veštaka Anđelke Vučetić Dragović.

Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na iskazu svedoka AA i kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku i ocenjene pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno je da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440.ZKP, navodeći da u postupku nije utvrđeno kada je sin okrivljenog poslednji put bio u Republici Srbiji; da li je kroz upravni postupak odlučeno o pištolju marke „Crvena Zastava“ M 88, fabričkog broj ..; ko je vlasnik predmetne nepokretnosti... Povredu zakona iz člana 440. ZKP branilac obrazlaže i navodima u kojima ceni iskaze svedoka kao i ostale pisane dokaze u spisima predmeta, iznoseći svoju verziju događaja, svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, na kojim zasniva i svoj stav da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene zakona.

Međutim, kako povreda zakona iz člana 440. ZKP nije zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to Vrhovni kasacioni sud napred iznete navode zahteva nije cenio.

Shodno iznetom, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev odbio kao neosnovan i doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić