O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 285/15 od 08.06.2015. godine, okr. G.S. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da na ime sudskog paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Zrenjaninu je presudom Kž1 153/15 od 29.10.2015. godine, usvojio žalbu branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenom za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 dana i istovremeno odredio da se kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a u preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog G.S., adv. V.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, navedene presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da se drugostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovnu odluku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.S., adv. V.R. je osnovan.

Osnovano branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP kada je okr. G.S. oglašen krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. KZ i izrečena mu uslovna osuda – kazna zatvora u trajanju od trideset dana sa rokom proveravanja od jedne godine.

S tim u vezi, branilac u zahtevu ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o delu malog značaja, u smislu člana 18. KZ, s obzirom na malu količinu opojne droge marihuana koju je okrivljeni neovlašćeno držao odnosno 0,12 grama, a tome u prilog, ukazuje i na stav sudske prakse izražen u rešenju Vrhovnog suda Srbije Kž II 1722/04 od 27.01.2005. godine da „količina od 0,98 grama opojne droge marihuane koju je krivljeni neovlašćeno držao predstavlja neznatnu društvenu opasnost“.

Odredbom člana 18. KZ propisano je u stavu 1. da nije krivično delo ono koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, a stavom 2. istog člana da je delo malog značaja ako je stepen krivice nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Delo malog značaja je jedan od osnova isključenja postojanja dela čija je primena fakultativna i sud u svakom konkretnom slučaju ocenjuje ispunjenost navedenih, kumulativno postavljenih uslova za primenu ovog instituta.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, krivično delo za koje je okr. G.S. oglašen krvim, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja.

Naime, u ovom slučaju, zbog konkretnih karakteristika okrivljenog i okolnosti samog događaja, stepen krivice okrivljenog je nizak, štetne posledice su odsutne, odnosno neznatne, a opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Ovo posebno kada se ima u vidu da se radi o neosuđivanom licu (iako nižestepeni sudovi pogrešno uzimaju da je osuđivan) sa dijagnostikovanim karcinomom, da količina od 0,12 grama opojne droge marihuana predstavlja neznatnu količinu opojne droge, daleko ispod uobičajene količine za jednokratnu upotrebu, koja ne ugrožava zaštitni objekat predmetnog krivičnog dela (zdravlje ljudi) u meri koja opravdava izricanje krivične sankcije, tim pre što i Krivični zakonik u članu 246a. stav 2. propisuje mogućnost oslobođenja od kazne. Sve to u konkretnom slučaju ukazuje na postojanje i subjektivnih i objektivnih okolnosti koje ovo delo čine delom malog značaja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda ne može se prihvatiti stav drugostepenog suda da u ovom slučaju ne može da se radi o delu malog značaja, jer je tim delom, osim značaja posebnog zaštitnog dobra, a to je zdravlje ljudi, povređen i opšti zaštitni objekat, a to su društveni odnosi i društvene vrednosti, tim pre što je uočen porast upotrebe opojnih supstanci, a što ukazuje na težinu ovog krivičnog dela, kao i da je i intencija zakonodavstva bila da se i samo držanje opojne droge inkriminiše navedenom zakonskom odredbom.

Takav zaključak bi, po oceni ovog suda, u potpunosti isključio primenu instituta delo malog značaja za krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine, što je daleko ispod objektivnog uslova za primenu člana 18. KZ – da se može primeniti za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina. Dakle, značaj zaštitnog objekta ne može sam po sebi isključiti primenu ovog instituta, pa su nižestepeni sudovi bili dužni da u konkretnom slučaju ocene ispunjenost svih navedenih uslova.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da radnja za koju je okrivljeni G.S. oglašen krivim, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, u smislu člana 18. KZ, te time i osnov za isključenje postojanja krivičnog dela.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan u pogledu navoda o učinjenoj povredi zakona iz člana 439. tačka1. ZKP i predloga za donošenje oslobađajuće presude primenom člana 423. tačka 1. ZKP u vezi člana 18. KZ i, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP kao i člana 265. stav 1. ZKP, u pogledu troškova krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.