U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Dubravke Damjanović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Viktora Juhasa Đurića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 3.K. 648/20 od 28.01.2021. godine i Višeg suda u Subotici 7Kž1. 71/21 od 17.09.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.10.2021. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Viktora Juhasa Đurića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici 3.K. 648/20 od 28.01.2021. godine i Višeg suda u Subotici 7Kž1. 71/21 od 17.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici 3.K. 648/20 od 28.01.2021. godine, okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje delo joj je izrečena uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena, u roku od 1 godine od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 87. i 246a stav 1. KZ, prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Subotici 7Kž1. 71/21 od 17.09.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Subotici 3.K. 648/20 od 28.01.2021. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene AA, advokat Viktor Juhas Đurić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da su presude zasnovane na nezakonitim dokazima, na kojima se ne smeju zasnivati, a kao nezakonite dokaze označava: potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od 10.08.2019. godine, postupanje ovlašćenih službenih lica prema okrivljenoj AA, koje je prethodilo sačinjavanju potvrde, kao i zapisnik o veštačenju biljne materije broj 234-2566/19 od 23.08.2019. godine. U vezi sa iznetim, branilac navodi da su službenici policije obavili pretres lica, tako što su okrivljenoj naredili da iz torbice izvadi sve stvari, a koji pretres je obavljen bez naredbe suda iako se nije radilo ni o jednoj situacija propisanih članom 159. ZKP, te da su policajci kritičnom prilikom postupili suprotno odredbi člana 160. ZKP. Po stavu odbrane, na osnovu člana 160. ZKP trebalo je da bude sačinjen zapisnik o pretresu lica i da se dostavi sudiji za prethodni postupak, što nije učinjeno, a sud na glavnom pretresu nije ovlašćen da to čini umesto sudije za prethodni postupak. Iz navedenog, odbrana izvlači zaključak da je policija biljnu materiju, koju je pronašla kod okrivljene pribavila na nezakoniti način, iz kojih razloga se ni zapisnik o veštačenju te materije od 23.08.2019. godine, ne može koristiti kao dokaz u postupku, jer je plod nezakonitog dokaza, koji je proistekao iz istog. Takođe, branilac okrivljene navodi da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima nezakonit dokaz, jer je okrivljena AA bila prinudno odvedena u stanicu policije – uhapšena i navedena da inkriminiše sebe potpisivanjem potvrde iako, po članu 150. stav 1. ZKP, potvrdu treba da potpiše samo službenik policije koji sprovodi radnju. Odbrana smatra da je u pitanju ekvivalent ispitivanju, u situaciji u kojoj okrivljenoj nije pre potpisivanja saopšteno da je osumnjičena i za šta, nego je navedeno da ima svojstvo građanina, da joj nije saopšteno da nije dužna ništa da potpiše, a da će se sve što potpiše, koristiti kao dokaz protiv nje, a što sve predstavlja prava koja član 68. i 69. ZKP jemče licu koje je uhapšeno zbog sumnje da je počinilo krivično delo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljene AA iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani dva, stav sedam, osam, devet i strani tri, stav jedan, dva, tri i četiri, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je sud pogrešno primenio zakon, obzirom da je u izreci prvostepene presude, navedeno da je okrivljena AA neovlašćeno držala 0,41 gram opojne droge cannabis – marihuana, a koja količina je, po stavu odbrane, toliko mala i zanemarljiva, zbog čega je sud, na osnovu odredbe člana 18. KZ, trebao da zaključi da to nije krivično delo, jer je delo malog značaja, ili da okrivljenu, na osnovu člana 246a stav 1. KZ, oslobodi od kazne.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljene u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljene iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani četiri, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić