Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stefana Đorđevića, advokat Dražen Mijatović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, time što prvostepeni sud prilikom izricanja jedinstvene kazne nije postupao po zahtevu okrivljenog od 14.03.2022. godine i dopuni zahteva od 09.05.2022. godine za izricanje jedinstvene kazne po označenim pravnosnažnim presudama. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi da se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni preko svog tadašnjeg branioca, advokata Aleksandra Mileusnića, dana 28.12.2022. godine povukao navedeni zahtev u celosti, s obzirom na to da sud prilikom odlučivanja nije pouzdano utvrdio da li se okrivljeni složio sa postupcima svog tadašnjeg branioca, odnosno da li je prihvatio radnje kojima je povukao zahtev i dopunu zahteva za izricanje jedinstvene kazne, posebno kada se uzme u obzir činjenica da je okrivljeni opozvao punomoćje za dalju odbranu advokatu Aleksandru Mileusniću dana 13.04.2023. godine i da je Osnovni sud u Lebanu u svojoj ranijoj presudi Kv 58/22 ukinutoj rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 54/2023 postupao i po zahtevu okrivljenog od 14.03.2022. godine. U takvoj situaciji prvostepeni sud je, pre donošenja pobijane presude, morao da pozove okrivljenog i njegovog branioca, advokata Dražena Mijatovića, da se izjasne da li okrivljeni ostaje kod svog zahteva za izricanje jedinstvene kazne. Branilac u zahtevu ističe i to da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređen zakon i time što je sud prilikom izricanja jedinstvene krivične sankcije morao da preinači označene pravnosnažne presude i u pogledu novčanih kazni iz tih presuda, te okrivljenom izrekne i jedinstvenu novčanu kaznu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima, iako formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, suštinski ukazuje da je odlukom o krivičnoj sanciji povređen zakon, odnosno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Stefan Đorđević, dana 14.03.2022. godine, Osnovnom sudu u Lebanu podneo zahtev za izricanje jedinstvene kazne po presudi Osnovnog suda u Lebanu Kv 142/21 od 28.02.2021. godine i rešenju Osnovnog suda u Prokuplju Kv 264/21 od 04.03.2022. godine, koji zahtev je odbačen kao nedozvoljen rešenjem Osnovnog suda u Lebanu Kv 47/2022 od 21.03.2022. godine. Odlučujući o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv navedenog rešenja Osnovnog suda u Lebanu, Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Kž2 209/22 od 14.04.2022. godine isto ukinuo i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, nakon čega je okrivljeni dana 09.05.2022. godine Osnovnom sudu u Lebanu dostavio dopunu zahteva za izricanje jedinstvene kazne po označenim pravnosnažnim presudama, a zatim, podneskom od 28.12.2022. godine, dostavljenom preko branioca, advokata Aleksandra Mileusnića, u celosti povukao zahtev od 14.03.2022. godine za izricanje jedinstvene kazne, kom braniocu je naknadno opozvao punomoćje, o čemu je sud obavešten podneskom advokata Aleksandra Mileusnića od 13.04.2023. godine. Nakon toga, Osnovni sud u Lebanu je doneo pobijanu presudu Kv 35/23 od 02.08.2023. godine, koja je potvrđena pobijanom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 650/23 od 15.09.2023. godine.

Imajući u vidu navedeno, kako je u vreme donošenja pobijane prvostepene presude dana 02.08.2023. godine, zahtev okrivljenog od 14.03.2022. godine za izricanje jedinstvene kazne već bio povučen u celosti od strane ovlašćenog lica, branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Mileusnića, podneskom od 28.12.2022. godine, to, po oceni ovog suda, nije bilo zakonskih uslova da sud odlučuje o navedenom zahtevu okrivljenog. S tim u vezi, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog da je Osnovni sud u Lebanu pre donošenja pobijane prvostepene presude trebalo da utvrdi da li je okrivljeni saglasan da se zahtev povuče, pri činjenici da je okrivljeni navedenog branioca punomoćjem ovlastio da ga zastupa u postupku, a punomoćje je opozvao 13.04.2023. godine, dakle, četiri meseca nakon povlačenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne, te da iz spisa predmeta ne proizlazi da je okrivljeni na bilo koji način osporio navedenu radnju svog branioca.

Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane i navode zahteva branioca okrivljenog kojim se ukazuje da je sud, pored jedinstvene kazne zatvora, okrivljenom morao da izrekne i jedinstvenu novčanu kaznu, jer, iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da su sve novčane kazne po preinačenim pravnosnažnim presudama zamenjene kaznama zatvora, te stoga nije bilo zakonskih uslova da se okrivljenom izrekne i jedinstvena novčana kazna.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog Stefana Đorđevića,

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da su razlozi iz obrazloženja prvostepene presude nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Prema navodima zahteva, prvostepeni sud prilikom odmeravanja jedinstvene kazne nije imao u vidu, niti je pravilno cenio sve okolnosti od uticaja na odmeravanja kazne, u smislu člana 54. KZ, jer je, sa jedne strane, neosnovano kao otežavajuću okolnost cenio raniju osuđivanost okrivljenog, dok, sa druge strane, nije pravilno cenio olakšavajuće okolnosti (potpuno priznanje izvršenja krivičnih dela od kojih su pojedina učinjena u pokušaju, mala imovinska korist kod svih pojedinačno učinjenih krivičnih dela, činjenica da se radi o mladom i porodičnom čoveku...) koje, po stavu odbrane, imaju značaj osobito olakšavajućih okolnosti i opravdavaju značajnije ublažavanje jedinstvene kazne zatvora. Iz iznetih razloga, branilac smatra da jedinstvena kazna zatvora na koju je okrivljeni osuđen previsoko odmerena i da ista nije srazmerna težini izvršenih krivičnih dela.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, na koji način pravnosnažnu presudu pobija zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji, odnosno povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Stefana Đorđevića, advokata Dražena Mijatovića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić