Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slavka Pereskog, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru niti bilo kog drugog krivičnog dela. Prema navodima zahteva, okrivljeni je pravnosnažno osuđen da je na drugi način - bežanjem ometao ovlašćena službena lica PS Vrbas u vršenju službene dužnosti iz člana 64. stav 2. tačka 9) u vezi člana 30. stav 2. tačka 2) Zakona o policiji. Po mišljenju branioca, bežanje okrivljenog sa lica mesta kritičnom prilikom, ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela za koje je pravnosnažno osuđen, već samo građansku neposlušnost.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ broj 6/2016, 24/2018) propisano je da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom, a stavom 2. da su službena lica organa iz stava 1. ovog člana zaštićena u obavljanju zakonom utvrđenih poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odredbom člana 23. stav 1. navedenog zakona propisano je da će se zatvorom od šest meseci do dve godine kazniti ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela, na drugi način – bežanjem, ometao službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova iz Policijske uprave Vrbas, u vršenju službene dužnosti iz člana 64. stav 2. tačka 9) u vezi člana 30. stav 2. tačka 2) Zakona o policiji – pregled lica u cilju otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i obezbeđivanje dokaza. U izreci navedene presude, u kojoj se prvo opisuje radnja izvršenja koju preduzima okrivljeni BB, za kog je posumnjano da u desnoj ruci drži nedozvoljene supstance, dalje se navodi „kada je policijski službenik GG izašao iz službenog vozila, sa mesta suvozača“, okrivljeni AA i VV, koji su stajali ispred službenog vozila, „počeli su da trče u pravcu ulice ...“, kao i okrivljeni BB, „a policijski službenici DD i GG pokušali da stignu okrivljene i izdali naredbu okrivljenima da stanu, kako bi izvršili službenu radnju pregled lica i otklonili sumnju na posed nedozvoljenih supstanci“, po kojoj naredbi nije postupio ni jedan od okrivljenih već su policijskim službenicima uputili uvredljive reči i nastavili da beže.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da celokupno ponašanje okrivljenog AA, koje je prethodno opisano, a ogleda se u bežanju i nepostupanju po izričitoj naredbi ovlašćenih službenih lica, nesumnjivo ima karakter ometanja ovlašćenih službenih lica u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira i sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela za koje je pravnosnažno osuđen, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Slavka Pereskog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić