Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Darka Dašića, advokat Saša Petrović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje uz promenu postupajućeg sudije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Dašića, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepene presude zasnovane na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, a kao nezakonite dokaze označava Izveštaj o hvatanju izvršioca PS Voždovac od 02.11.2019. godine i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PS Voždovac od istog datuma, kao i potvrde o predatim predmetima iste policijske stanice od 05.11.2019. godine, a kao razlog nezakonitosti navodi to što stranke – javni tužilac i odbrana, nisu predložile izvođenje ovih dokaza, koje je sud izveo u presudi i pročitao tokom dokaznog postupka, a ni sam postupajući sudija nije tražio pribavljanje tih dokaza. Pri tome, branilac takođe ističe da predmetni izveštaj sadrži priznanje okrivljenog o izvršenom krivičnom delu, zbog čega je isti morao biti izuzet iz spisa, umesto što je sud na tom izveštaju zasnovao uverenje o krivici okrivljenog.

Iz spisa predmeta, suprotno navodima zahteva, proizilazi da je javni tužilac Prvog OJT u Beogradu u optužnom predlogu Kt 7074/19 od 12.05.2023. godine, između ostalog, predložio da se na glavnom pretresu izvedu dokazi čiju zakonitost branilac osporava – izveštaj PS Voždovac o hvatanju izvršioca na delu od 02.11.2019. godine, potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PS Voždovac od 02.11.2019. godine i potvrde o predatim predmetima PS Voždovac od 05.11.2019. godine, što je sud i učinio tokom dokaznog postupka tako što je izvršio uvid u navedene dokaze, a što je u presudi jasno navedeno.

Takođe, iz spisa proizilazi da je dana 02.11.2019. godine, sačinjen izveštaj PS Voždovac, koji je potpisalo četiri policijska službenika, a koji su inače preduzeli radnje na koje su ovlašćeni i koje su opredeljene u ovom izveštaju. U vezi sa tim, u izveštaju je navedeno da su ovlašćeni policijski službenici u noći 01/02.11.2019. godine oko 04,00 časova, prilikom obavljanja redovne patrolne delatnosti, preko motorole čuli da u ulici ... broj .., NN lice pokušava da obije prodavnicu „Sunce – Kvatro“, da ima kačket na glavi, šuškavu jaknu i kapuljaču preko kačketa, nakon čega su se uputili na adresu gde su ispred prodavnice zatekli lice Darka Dašića, koji je u potpunosti odgovarao opisu, na rukama je imao tanje radničke rukavice, koje su od njega oduzete nakon što je doveden u policijsku stanicu, kao i džoint, koji je prilikom pregleda kod njega u džepu pronađen, a o događaju je obavešten javni tužilac Drugog OJT u Beogradu.

Shodno navedenom, predmetni izveštaj ne sadrži navode o obavljenom razgovoru sa okrivljenim niti priznanje okrivljenog o izvršenom krivičnom delu, kako to navodi branilac u podnetom zahtevu, već samo razloge postupanja policijskih službenika, njihova opažanja tokom intervencije, kao i opis lica zatečenog na licu mesta, te stvari koje su kod njega pronađene i oduzete uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.

Dakle, Vrhovni sud nalazi da je predmetni izveštaj sačinjen od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri i isti je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podoban da se koristi u krivičnom postupku, dok je potvrda o privremeno oduzetim predmetima, sačinjena u svemu u skladu sa odredbama člana 147., 150. i 286. ZKP, a potvrde o predatim predmetima u skladu sa odredbom člana 151. ZKP, pa sledstveno iznetom, navedeni dokazi, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo (član 439. tačka 1) ZKP), zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno, koju obrazlaže osporavanjem utvrđenog činjeničnog stanja – navodima da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim (član 440. ZKP).

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe da je nižestepenim presudama povređeno pravo na odbranu okrivljenog, jer sud nije prihvatio predlog branioca da se u dokaznom postupku ispitaju svedoci – policijski službenici Interventne jedinice, kojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.

Pored ovoga, branilac u zahtevu navodi da je tokom postupka učinjena povreda odredbe člana 30. ZKP, jer je predmetni postupak u fazi istrage neopravdano razdvojen sa postupkom koji se protiv okrivljenog vodi pred Drugim OJT u Beogradu Kt 5060/19, zbog dva krivična dela teške krađe i teška krađa u pokušaju, sa ciljem da okrivljenom budu izrečene što veće kazne i u vezi sa tim nadalje polemiše i sa visinom kazne na koju je okrivljeni osuđen drugostepenom presudom, dakle ukazuje i na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP.

Međutim, kako povrede odredbi članova 30., 395., 440. i 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branilaca zbog povrede zakona, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković