Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 189/14 od 16.10.2014. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Šidu K 774/11 od 11.04.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u smislu člana 483. stav 1. ZKP-a branilac okrivljenog, advokat V.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno suđenje ili da preinači drugostepenu presudu tako što će doneti oslobađajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.T., advokata V.J., je neosnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a navodima da u radnjama okrivljenog nema protivpravnosti, što isključuje postojanje krivičnog dela. Prema stavu odbrane, prijavljivanjem prometa u poreskoj prijavi okrivljeni bi stekao pravo da koristi prethodni PDV u istom iznosu (385.559,70 dinara) za koji se tereti da je izbegao da plati i za koji je navodno oštetio budžet Republike Srbije, odnosno iznos za koji je pravnosnažno oglašen krivim. Prvostepeni sud je propustio da primeni odredbu člana 42. Zakona o PDV-u te je propustio da utvrdi da predmetni račun ispunjava sve materijalne suštinske uslove za korišćenje prethodnog PDV-a, a jedino nije ispunio jedan formalni uslov, a to je predaja poreske prijave.

Odbrana nalazi da krivično delo poreska utaja postoji kada neko lice prikriva promet da bi izbeglo plaćanje poreza, dok u ovom slučaju važi suprotno, odnosno prikazivanje prometa ide u korist okrivljenog, a prikrivanje prometa ide na štetu okrivljenog, što sve ukazuje da zaista nema protivpravnosti u radnjama okrivljenog.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da su iste povrede zakona već isticane u žalbi branioca okrivljenog i da je o istima drugostepeni sud već odlučivao. Kako Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge žalbenog suda date u presudi Kž1 189/14 od 16.10.2014. godine, to u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a upućuje na razloge sadržane u presudi žalbenog suda.

S`obzirom na napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani i navodi u zahtevu branioca okrivljenog kojima se ukazuje da se u konkretnom slučaju može govoriti o delu malog značaja i da su nižestepeni sudovi bili dužni da primene odredbu člana 18. Krivičnog zakonika, koja propisuje da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, a delo je malog značaja ako je stepen krivice učinioca nizak, ako su štetne posledice odsutne ili su neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, s`obzirom na to da radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažnih presuda sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni M.T.oglašen krivim i kažnjen po zakonu. Za ovo krivično delo propisana je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna, dakle obavezno je kumulativno izricanje ove krivične sankcije, tako da krivično delo nije malog značaja, u smislu člana 18. stav 3. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.