Na osnovu člana 264. u vezi sa članom 261. i članom 262. ZKP, okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, čiji će iznos biti utvrđen posebnim rešenjem u smislu člana 262. stav 2. ZKP, a na osnovu člana 258. stav 1. i stav 4. ZKP, oštećeni J.R. je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1 br.160/15 od 06.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog LJ.M.– advokata S.D. i branioca okrivljenog G.A. - advokata V.A., a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji K br. 430/12 od 28.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog LJ.M. – advokat S.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud svoju odluku donese u smislu člana 492. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog LJ.M. – advokat S.D., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok u obrazloženju zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da u toku dokaznog postupka nisu izvedeni dokazi koji bi ukazivali da je okrivljeni LJ.M. izvršio predmetno krivično delo i da nijedan svedok nije potvrdio njegovo učešće u bilo kakvoj tuči kritičnom prilikom, koja povreda shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđena kao dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, a zbog povrede zakona.

Kako je, prema tome, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljne razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog LJ.M. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                          Nevenka Važić, s.r.