Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 142/18 od 24.05.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 90/17 od 15.01.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Anđela Stanišić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa čl. 15, 16. i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Anđele Stanišić je neosnovan.

Branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da se u radnjama okrivljenog ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašen krivim, ukazivanjem da ovo krivično delo pripada grupi krivičnih dela protiv javnog reda i mira, što podrazumeva da se radnje izvršenja ovog krivičnog dela mogu preduzeti isključivo na javnom mestu, a usled kojih radnji bi nastupila zabranjena posledica koja se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, a što se ocenjuje prema broju lica koja su time obuhvaćena, stajući na pravno stanovište da se u konkretnom slučaju radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbom člana 344. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir. Stavom 2. člana 344. propisano je da će se kazniti onaj ko pri izvršenju krivičnog dela iz stava 1. ovog člana nekom licu nanese laku telesnu povredu.

Sledstveno iznetom, radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela u pitanju alternativno je određena i može se sastojati u preduzimanju grubog vređanja, zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem.

Posledica ovog krivičnog dela ogleda se u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira.

Teži oblik krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. KZ postoji između ostalog, kada je prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana nekom licu nanesena laka telesna povreda.

Ovo krivično delo može se izvršiti isključivo sa umišljajem.

Shodno citiranoj odredbi člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela i to tako što se na ulaznim vratima porodične kuće GG u prisustvu više lica obratio oštećenom BB rečima: ''Dođi da ti nalupam čvrge'', pa kada je oštećeni navukao kapuljaču od duksa i rekao mu ''izvinjavam se, nisam hteo namerno'' okrivljeni ga je gađao loptom u predelu stomaka ali ga nije pogodio, a zatim ušao u unutrašnjost kuće brzim koracima i rekao oštećenom ''ti misliš da možeš da pobegneš od mene'' pa je oštećenog udarao rukama i nogama, usled čega je isti zadobio lake telesne povrede, što je kod oštećenog izazvalo osećanje straha za svoju ličnu bezbednost, sigurnost i spokojstvo.

Dakle, iz ovakve izreke presude jasno proizilazi da je okrivljeni, postupajući na navedeni način značajnije ugrozio spokojstvo kako oštećenog tako i svedoka DD, a da se kritični događaj odigrao kako na ulaznim vratima porodične kuće GG, dakle, ispred kuće, na javnom mestu i u prisustvu više lica, na koji način je i teže remetio javni red i mir, što znači da je po nalaženju nižestepenog suda ostvario obe alternativno propisane posledice dela.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, a kako je to opisano u izreci pravnosnažne presude sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, zbog čega Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Kako povreda odredbi članova 15. i 16. ZKP ne spada u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                         Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić