Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 40/22 od 29.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Savića i presuda Osnovnog suda u Paraćinu K 96/20 od 21.09.2021. godine u osuđujućem delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Savić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP. sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda osnovan i preinači presudu Višeg suda u Jagodini Kž1 40/22 od 29.06.2022. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Savića je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1) tačka 1) ZKP, iz razloga jer se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Ovo imajući u vidu da je povodom istog životnog događaja, odnosno povodom istog postupanja u istom prostornom okviru sa istim učesnicima, protiv okrivljenog AA pred Prekršajnim sudom u Paraćinu, vođen prekršajni postupak Pr 77/2018, zbog prekršaja iz člana 113. stav 1. i 2. u vezi člana 111. stav 1. tačka 2) Zakona o šumama, koji je obustavljen rešenjem tog suda Pr 701/18 od 15.11.2019. godine, jer je nastupila zastarelost za vođenje prekršajnog postupka.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen, u skladu sa zakonom ili krivičnim postupkom te države.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Iz citiranih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela za koje je već pravnosnažno presuđeno.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem Prekršajnog suda u Paraćinu Pr 701/18 od 15.11.2019. godine prema okrivljenom AA usled nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, obustavljen prekršajni postupak, što je u šumi čiji je vlasnik BB, od oca ... iz ..., Opština Paraćin, u potesu „...“, na kp. br. ... u KO ..., Opština ..., od strane revirnog šumara za privatne šume ŠU ..., VV, na površini od 0,37,57 ha izvršio bespravnu seču stabala bukve i cera koja nisu bila doznačena za seču, ukupne drvne mase 106,33 m3 i da navedena seča nije izvršena u skladu sa planovima gazdovanja šumama, čime bi učinio prekršaj iz člana 113. stav 1. i 2. u vezi člana 111. stav 1. tačka 2) Zakona o šumama.

Iz opisa radnje krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koje je okrivljenom AA stavljeno na teret optužnim predlogom OJT u Paraćinu Kt 146/18 od 21.11.2019. godine, datom u činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Paraćinu K 96/20 od 21.09.2021. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim za navedeno delo, između ostalog proizilazi da je isto okrivljeni izvršio, a sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, radi krađe na parceli kp. br. ... KO ..., na mzv. „...“, površine 37,57 ari, šuma 6. klase, vlasništvo oštećenog BB iz ... radi krađe, na taj način što je oborio ukupno 219 stabala i to 217 stabala bukve i dva stabla cera, ukupne količine 106,34 m3, koja je potom izvezao sa parcele oštećenog, iako je bio svestan svog dela, zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje.

Iz navedenog proizilazi da se činjenični opis krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, suštinski odnosi na istog okrivljenog, isti životni događaj, odnosno da su kritičnom prilikom preduzete identične radnje izvršenja – obaranje stabala radi krađe, a bez odobrenja šumara, kao i da se događaj odigrao na istom prostoru – katastarskoj parceli broj ... KO ... i da je u pitanju ista količina drvne mase, a iz čega proizilazi da su protiv okrivljenog vođena dva odvojena postupka i to krivični postupak pokrenut optužnim predlogom OJT Paraćin Kt 146/18 od 21.11.2019. godine i prekršajni postupak pokrenut zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka broj 270-322-19/2017-10 od 17.05.2018. godine od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za šume Jagodina, Pomoravsko-upravnog okruga Jagodina.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su činjenice u pogledu radnje izvršenja dela koje su obuhvaćene izrekom rešenja Prekršajnog suda u Paraćinu Pr 701/18 od 15.11.2019. godine u suštini bile iste, u odnosu na činjenice obuhvaćene izrekom prvostepene presude Osnovnog suda u Paraćinu K 96/20 od 21.09.2021. godine, a koja je potvrđena presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 40/22 od 29.06.2022. godine.

S obzirom da se činjenični opis navedenog prekršaja odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se odigrao na istom mestu i sa bitno istovetnim inkriminisanim radnjama okrivljenog, to je po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju, pravnosnažno obustavljanje prekršajnog postupka prema okrivljenom AA, tokom postupka po redovnom pravnom leku, predstavljalo pravnu smetnju za njegovo dalje krivičnog gonjenje zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, o čemu je drugostepeni sud imao saznanja.

Pogrešan je, prema tome, zaključak drugostepenog suda, da se u konkretnom slučaju ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, kao i da se radi o različitim parcelama gde je okrivljeni preduzimao inkriminisane radnje, jer iz radnji okrivljenog nesporno proizilazi da su preduzete na istoj parceli i da se radi o istoj drvnoj masi koja je posečena, te da se prema opisu događaja, a usled prostornog i sadržajnog jedinstva u konkretnom slučaju radi o istom delu.

Shodno navedenom drugostepeni sud je bio dužan, da pravilnom primenom zakona prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbije optužbu za krivično delo šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa je postupajući suprotno tome, sud pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“, propisana članom 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je otklanjajući učinjenu povredu zakona primenom člana 422. tačka 2) ZKP, prema okrivljenom AA odbio optužbu za krivično delo šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Kako je Vrhovni kasacioni sud prema okrivljenom na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP odbio optužbu, to je shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odlučio o troškovima krivičnog postupka kao u izreci presude.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić