Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dragić Radovanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane odluke tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, da na osnovu člana 488. stav 2. obavesti okrivljene i branioca okrivljenih o danu i času održavanja sednice, s obzirom da bi prisustvo branioca bilo od značaja za donošenje odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, je osnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu navodi da je na štetu okrivljenih povređen zakon, jer postoji nesaglasnost između optužnog akta i izreke drugostepene presude kojom su okrivljeni oglašeni krivim, čime je narušen identitet optužbe i presude. U zahtevu se navodi i da optužni akt u svom činjeničnom opisu ne sadrži subjektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ, a da se u izreci drugostepene presude navodi da su okrivljeni u stanju uračunljivosti, svesni svog dela čije su izvršenje hteli i svesni da je isto zabranjeno, tj. da su u činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela u izreci te presude uneti elementi krivice, a što je potvrđeno i od strane suda trećeg stepena, koji je drugostepenu presudu preinačio samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je drugostepenom i trećestepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Optužnim predlogom Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu KT broj 6102/14 od 02.08.2017. godine okrivljenima AA i BB stavljeno je na teret da su ... po prethodnom dogovoru u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist i da drugog oštete lažnim prikazivanjem činjenica i prikrivanjem činjenica doveli u zabludu oštećenu VV i time naveli da na štetu svoje i tuđe imovine nešto učini u nameri da oštete i GG, pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 450.000 dinara, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u navedenom optužnom aktu, čime su kao saizvršioci izvršili krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u vezi člana 33. KZ.

Drugi osnovni javni tužilac je podneskom od 10.09.2018. godine obavestio sud da odustaje od daljeg krivičnog gonjenja okrivljenih BB i AA, a nakon toga je oštećena VV u zakonskom roku od 8 dana podneskom obavestila sud da preuzima dalje krivično gonjenje protiv okrivljenih, pridružujući se u celosti i saglašavajući se sa činjeničnim opisom Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu, pravnom kvalifikacijom i dokazima izvedenim tokom postupka.

Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje su okrivljeni BB i AA oglašeni krivim drugostepenom presudom proizilazi da su ... po prethodnom dogovoru, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela, čije su izvršenje hteli i svesni da je isto zabranjeno, a u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist preko 450.000 dinara i da drugog oštete lažnim prikazivanjem činjenica i prikrivanjem činjenica, doveli u zabludu oštećenu VV i time je naveli da na štetu svoje i tuđe imovine nešto učini u nameri da oštete i GG, u vreme, na način i na mestu bliže opisano u izreci te presude.

Odredbom člana 22. stav 1. KZ propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, a stavom 2. istog člana propisano je da je krivično delo učinjeno sa krivicom iako je učinilac postupao iz nehata ukoliko zakon to izričito predviđa.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a što znači da izmena činjeničnog opisa dela u izreci presude mora ostati u granicama činjeničnog opisa optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud je u izreku drugostepene presude kojom su okrivljeni oglašeni krivim uneo potpuno nove činjenice koje se tiču krivice okrivljenih – da su bili uračunljivi, postupali sa umišljajem i da su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, pa je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda na navedeni način drugostepeni sud prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koju povredu je učinio i trećestepeni sud, koji je drugostepenu presudu preinačio samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, ukinuo drugostepenu i trećestepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje da bi se u ponovnom postupku, imajući u vidu iznete primedbe u ovoj presudi donela jasna, pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić