Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, advokata Ivice Vukićevića je neosnovan.

Podnetim zahtevom branilac maloletnog AA, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 2. ZKP, navodima da, imajući u vidu sadržinu zahtevanih troškova (pisani zahtev za naknadu troškova od 24.06.2021. godine se odnosio na troškove pristupa branioca maloletnika na sednicu drugostepenog veća održanu 08.06.2021. godine, putne troškove branioca i sastav podneska od 24.06.2021. godine, kojim su opredeljeni i obrazloženi traženi troškovi) branilac nije mogao u trenutku podnošenja žalbe unapred da zna da li će uopšte biti pozvan na sednicu veća, niti je mogao da zna da li će ona biti održana ili odložena, da bi mogao već u žalbi prilikom njenog podnošenja 27.04.2021. godine, da opredeli i traži buduće troškove, za koje je u tom trenutku bilo neizvesno da li će uopšte da nastanu i u kom iznosu. Po stavu odbrane, nema pravnog osnova u Zakoniku o krivičnom postupku, ni mišljenje veća Apelacionog suda u Kragujevcu izneto u drugostepenoj odluci - da je troškove trebalo usmeno tražiti i opredeliti na održanoj javnoj sednici drugostepenog veća- jer nijednom odredbom ovog Zakonika, a posebno ne u delu koji reguliše troškove krivičnog postupka nije propisana obaveza branioca da na sednici veća drugostepenog suda, kao suda pravnog leka traži i usmeno tačno opredeli visinu troškova i da, ukoliko to ne učini u tom trenutku, gubi procesno pravo na kasniji pisani zahtev, bez obzira da li su mu u tom trenutku troškovi bili poznati ili ne. U vezi sa iznetim branilac citira presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1164/2015 od 20.01.2016. godine i odluku Ustavnog suda IUž 134/2019 od 04.02.2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Višeg suda u Kraljevu Km. 37/20 od 19.03.2021. godine, prema maloletnom AA izrečena vaspitna mera – upućivanje u Vaspitno-popravni dom, koja može trajati najmanje 6 meseci, a najviše 4 godine, s tim što će sud svakih 6 meseci razmatrati da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili njenu zamenu drugom vaspitnom merom, u koju vaspitnu meru mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 13.11.2020. do 05.01.2021. godine i od 09.02.2021. godine do upućivanja u Vaspitno-popravni dom, kao i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrana napuštanja stana počev od 05.01.2021. do 09.02.2021. godine, dok su oštećeni upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Istim rešenjem, shodno članu 79. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, određeno je da troškovi krivičnog postupka, o kojima će biti odlučeno posebnim rešenjem, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenog rešenja Višeg suda u Kraljevu Km. 37/20 od 19.03.2021. godine, branilac maloletnog AA, advokat Ivica Vukićević je izjavio žalbu, uz predlog Apelacionom sudu u Kragujevcu da na sednicu veća pozove branioca, ali bez iznošenja predloga vezanog za dosuđivanje troškova postupka pred drugostepenim sudom. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kžm1-30/21 od 08.06.2021. godine delimično je usvojena žalba branioca maloletnog AA i preinačeno rešenje Višeg suda u Kraljevu Km. 37/20 od 19.03.2021. godine u odnosu na maloletnog AA, u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je Apelacioni sud opisane krivičnopravne radnje po predlogu za izricanje krivične sankcije Višeg javnog tužioca u Kraljevu Ktm. 48/20 od 06.08.2020. godine, Ktm. 79/20 od 18.11.2020. godine i Ktm. 99/20 od 04.01.2021. godine pod tačkom 4 pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) KZ u vezi člana 61. KZ, te je za navedeno krivično delo, kao i za ostala krivična dela bliže opredeljena u izreci drugostepenog rešenja, zadržao kao pravilno izrečenu vaspitnu meru upućivanje u Vaspitno-popravni dom, dok su žalba branioca maloletnog AA u preostalom delu, kao i žalbe zakonskog zastupnika maloletnog AA i branioca maloletnog BB odbijene kao neosnovane i prvostepeno rešenje u nepreinačenom delu potvrđeno.

Odredbom člana 267. ZKP, propisano je da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud, shodno odredbama člana 261-266 tog zakonika.

Prema odredbi člana 262. stav 1. ZKP, u svakoj presudi i rešenju koje odgovara presudi odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Da bi o tome odlučio sud pravnog leka mora imati zahtev za naknadu troškova. Stoga u postupku po pravnim lekovima, zahtev za naknadu troškova mora biti istaknut u podnetom pravnom leku, u konkretnom slučaju u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Km. 37/20 od 19.03.2021. godine.

Kako je u vreme izjavljivanja žalbe braniocu maloletnog AA, advokatu Ivici Vukićeviću bila poznata visina troškova na ime sastava žalbe po Advokatskoj tarifi, a zahtev za naknadu istih nije istaknut u izjavljenoj žalbi, niti na javnoj sednici veća za maloletnike Apelacionog suda u Kragujevcu održanoj dana 08.06.2021. godine, kojoj je prisustvovao advokat Ivica Vukićević, što je i konstatovano na zapisniku Kžm1-30/21 od 08.06.2021. godine, to u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 262. stav 2. ZKP, da se o istim odluči posebnim rešenjem, pa je sledstveno tome pravilno pobijanim pravnosnažnim rešenjima odbijen kao neosnovan zahtev branioca maloletnog AA, advokata Ivice Vukićevića za naknadu troškova nastalih kod suda pravnog leka - Apelacioni sud u Kragujevcu u predmetu Kžm1-30/21.

Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i pravni stav iznet u odluci Kzz 1164/2015 od 20.01.2016. godine, na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu, ali nalazi da navedena presuda nije od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovom predmetu, obzirom da se ne radi o istoj krivičnopravnoj situaciji. Naime, predmet Kzz 1164/2015 se odnosio na zahtev za naknadu troškova podnet nakon završetka glavnog pretresa (prvostepeni postupak), a u ovom konkretnom slučaju, na zahtev za naknadu troškova postupka nastalih kod suda pravnog leka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, nasuprot navodima zahteva branioca, pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP, na štetu maloletnog AA, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti njegovog branioca - advokata Ivice Vukićevića, ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić