.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1170/2015
19.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.P., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.P., advokata M.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 654/12 od 21.04.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1038/15 od 22.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.P., advokata M.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici K 654/12 od 21.04.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1038/15 od 22.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici K 654/12 od 21.04.2015. godine okrivljeni G.P., je oglašen krivim da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i uz specijalni uslov da okrivljeni oštećenom A.B. isplati iznos od 640.000,00 dinara u roku od šest meseci od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom opoziva uslovne osude. Okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 560,00 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od 3.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni A.B. je za imovinskopravni zahtev preko dosuđenog upućen na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1038/15 od 22.09.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog G.P., a presuda Osnovnog suda u Subotici K 654/12 od 21.04.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog G.P., advokat M.M., u smislu člana 485 stav 1. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno da iste ukine u delu koji se odnosi na nametanje specijalnog uslova osuđenom za naknadu štete, te oštećenog radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva za ceo iznos uputi na parnicu.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen član 441. stav 3. ZKP, s obzirom na to da je sud prilikom izricanja specijalnog uslova okrivljenom, a da oštećenom isplati iznos od 640.000,00 dinara, povredio član 256. ZKP, jer nije saslušao okrivljenog o činjenicama u vezi sa imovinskopravnim zahtevom i proverio sve okolnosti koje su od važnosti za njegovo utvrđenje, odnosno nije utvrdio stvarni iznos štete koju je oštećeni pretrpeo.
Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni izrekom pobijane prvostepene presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, oglašen krivim, da je u kritičnom periodu „u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica, doveo u zabludu i održavao u zabludi oštećenog A.B. i time ga naveo da na štetu svoje imovine nešto učini, na taj način što je od oštećenog primio autodijagnostiku SPC 960 u iznosu od 8.000 evra uz obećanje da će mu isporučiti automobil....što okrivljeni nije učinio, jer nije isporučio navedeno vozilo, niti vratio oštećenom navedeni novčan iznos, pribavivši tako protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 640.000,00 dinara“.
Polazeći od navedenog, a kako je izrekom pobijane prvostepene presude utvrđeno da je okrivljeni pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 640.000,00 dinara, a koji iznos je prethodno primio od oštećenog, to je, po oceni ovog suda, prvostepeni sud pravilno prilikom izricanja uslovne kazne u smislu člana 65. stav 2. KZ odredio da okrivljeni u roku od šest meseci oštećenom isplati iznos od 640.000,00 dinara, dok je za iznos imovinskopravnog zahteva preko 640.000,00 dinara sud oštećenog uputio na parnicu. Po oceni ovog suda, prvostepeni sud nije morao da proverava okolnosti o imovinskopravnom zahtevu u smislu člana 256. ZKP, budući da je zahtev podnet do završetka glavnog pretresa, a pobijanim presudama pravnosnažno je utvrđeno da je okrivljeni protivpravno pribavio upravo taj iznos, na štetu oštećenog.
Imajući u vidu navedeno, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi člana 256. ZKP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
