Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 89/22 od 29.11.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su policijski službenici kritičnom prilikom započeli radnju pretresanja stana, bez naredbe suda, nakon čega su na nezakonit način sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, pri čemu svedoka, BB, nisu poučili o njenim pravima, odnosno da ima status privilegovanog svedoka, u skladu sa odredbom člana 94. ZKP. Branilac u zahtevu, dalje, navodi, da je na osnovu iskaza svedoka – policijskih službenika, utvrđeno da su oni kritičnom prilikom dana 20.12.2020. godine obavili razgovor sa svedokom BB, suprugom okrivljenog, koja im je rekla „da hoće da preda pištolj“, zbog čega se, prema stavu odbrane, na iskazima policijskih službenika, koji su se izjašnjavali na okolnosti obavljenog razgovora sa ovim svedokom, koji nije bio poučen o svom statusu, presuda nije mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima u suštini ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima – potvrdi o privremeno oduzetim predmetima i iskazima policijskih službenika, i na taj način ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica policije postupajući po prijavi građana, u stanu okrivljenog AA obavili razgovor sa svedokom BB, suprugom okrivljenog, koja im je rekla da: „hoće da preda predmetni pištolj“, što je i učinila, da je potom, sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima od imenovanog svedoka kao i da niko od policijskih službenika nije vršio pretresanje stana okrivljenog.

Shodno iznetom, u konkretnom slučaju nije ni obavljeno pretresanje stana okrivljenog, kako to pogrešno zaključuje branilac, već su policijski službenici zakonito preduzimali radnje u skladu sa odredbama člana 286. stav 1. i 2. ZKP, na osnovu kojih su ovlašćeni da u cilju otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca, bez naredbe suda, preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Shodno iznetom, potvrda o privremeno oduzetim predmetima ne predstavlja nezakonit dokaz, s obzirom na to da je izdata od strane Policijske uprave Pirot, kao nadležnog organa i da je ovlašćeno službeno lice policije postupajući na osnovu člana 147. prilikom preduzimanja potrebnih mera iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP, od svedoka BB privremeno oduzelo predmetni pištolj. Navedena potvrda sačinjena je u skladu sa odredbom člana 150. ZKP, i potpisana od strane svedoka BB i ovlašćenog službenog lica policije bez osporavanja njene sadržine i iznošenja primedbi.

Kada su u pitanju iskazi svedoka, policijskih službenika MUP-a, VV, GG i DD, dati na zapisnicima o glavnom pretresu od 15.03.2022. godine i 20.04.2022. godine, policijski službenici su se izjašnjavali o razlogu dolaska na lice mesta i službenim radnjama, koje su u konkretnom slučaju preduzeli, a u vezi sa predajom predmetnog pištolja od strane svedoka BB i njegovog privremenog oduzimanja uz potvrdu. Imajući u vidu navedeno, odnosno činjenicu da su se policijski službenici, saslušani u svojstvu svedoka, izjašnjavali samo o službenim radnjama, koje su bili ovlašćeni da preduzmu, a ne o sadržini razgovora sa svedokom, to, po oceni ovoga suda, iskazi navedenih svedoka nisu nezakoniti dokazi.

Pri tome, ovlašćena službena lica policije nisu bila dužna da prilikom preduzimanja konkretnih službenih radnji, upozore svedoka BB, u smislu člana 94. ZKP (oslobođenje od dužnosti svedočenja), kako to branilac neosnovano ističe, budući da je ona u tom trenutku imala svojstvo građanina i nije davala bilo kakav iskaz, a da organ postupka ima obavezu da upozori svedoka, u smislu navedene zakonske odredbe, samo u situaciji kada preduzima radnju ispitivanja, koja u konkretnom slučaju nije sprovedena.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja istog označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže obrazloženje u čemu se ta povreda sastoji.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na navedenu povredu zakona, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, što u slučaju podnošenja zahteva zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva ne samo opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Vrhovni kasacioni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić