Istim rešenjem od trećih lica i to: vlasnika A.G. JMBG ... trajno je oduzeta imovina: - stan broj 2, u B., ulica ..., Opština Č., površine 39 m2, izgrađen na kp.broj 12981/1, upisan u ZKUL broj 1943 KO B. VI i pravo korišćenja na zemljištu na kome se nalazi zgrada u kojoj se palazi predmetni stan, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade sa pripadajućim podrumskim prostorijama, - pravo svojine sa udelom od ¼ na građevinsko poslovnom objektu u B., ulica ..., drugi sprat, ukupne površine 298 m2, izgrađene na kp.broj 2777 upisan u ZKUL 872 KO B.; od trećeg lica-vlasnika K.G. JMBG ... trajno je oduzeta imovina: - pravo svojine sa udelom od ¼ na građevinskoposlovnom objektu u B., ulica ..., drugi sprat, čije je ukupna površina 294 m2, izgrađen na kp.broj 2777 upisan u ZK ulošku 872 KO B.; od trećeg lica-vlasnika J.G. JMBG ... trajno je oduzeta imovina: - pravo svojine sa udelom od ¼ na građevinskoposlovnom objektu u B., ulica ..., drugi sprat, čije je ukupna površina 294 m2, izgrađen na kp.broj 2777 upisan u ZK ulošku 872 KO B.; od trećeg lica-vlasnika R.G. JMBG ... trajno je oduzeta imovina: - pravo svojine sa udelom od ¼ na građevinskoposlovnom objektu u B., ulica ..., drugi sprat, čije je ukupna površina 294 m2, izgrađen na kp.broj 2777 upisan u ZK ulošku 872 KO B. Odluka kojom je usvojen zahtev za trajno oduzimanje imovine izvršiće se po odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, a upravljanje trajno oduzetom imovinom povereno je Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije.

Istim rešenjem, stavom II, odbijen je kao neosnovan zahtev za trajno oduzimanje imovine OJT u Prištini OIK broj 1/09 od 16.12.2009. godine koji je preciziran zahtevom VJT u Kosovskoj Mitrovici OIK broj 1/10 od 14.12.2010. godine i to da se od okrivljenog Z.G. trajno oduzme: - stan u B., ulica ..., stan broj 3, površine 47 m2 sa garažom površine 16 m2, izgrađene na kp.broj 19281/2 i 12980/39, koje pravo korišćenja na zemljištu na kome se nalazi zgrada u kome se nalazi predmetni stan i garaža, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, - kuća u mestu D.V., Opština B., Republika C.G., KO P., površina 54 m2 sa dvorištem, površinine 164 m2, ukupne površine od 218 m2, - kuća u P.B., Opština K., površine 88,16 m2 i pomoćni objekat površine 47,84 m2 i plac površine 0,05,30 ha, sve izgrađeno na kp.broj 61/1 KO P., te je odbijen kao neosnovan zahtev za trajno oduzimanje imovine od trećeg lica – vlasnika A.G.: - stan u B., ulica ..., stan broj 4, Opština Č., površine 39 m2 izgrađen na kp.broj 12981/1 upisan u ZK ulošku broj 1943 KO B. VI, kao i pravo korišćenja na zemljištu na kome se nalazi zgrada u kojoj se nalazi predmetni stan, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade sa pripadajućim podrumskim prostorijama.

Istim rešenjem, stavom III, obavezan je okrivljeni Z.G., kao i treća lica – vlasnici A.G., J.G., R.G. i K.G. da Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije solidarno naknade troškove upravljanja oduzetom imovinom, do pravnosnažnosti ovog rešenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1789/14 od 07.10.2015. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljenog Z.G. i punomoćnika trećih lica A.G., K.G., J.G. i R.G., advokata N.Z., Ž.L. i M.Z., izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu TOI broj 2/13 od 20.05.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu TOI broj 2/13 od 20.05.2014. godine, u odnosu na stav I i III i rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1789/14 od 07.10.2015. godine, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP-a, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Z.G. i punomoćnik trećih lica A.G., K.G., J.G. i R.G., advokat Ž.L., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, u vezi odredaba: člana 28. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 97/2008) člana 44. stav 2; člana 1; člana 3. stav 1. tačka 2; člana 17. i člana 82. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 32/2013) te člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 16. stav 2, stav 4, stav 5. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine predmetna rešenja, u pobijanim delovima, te predmet vrati na ponovni postupak ili da ista preinači, u pobijanim delovima, tako što će usvojiti iznete razloge podnosilaca zahteva.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Z.G., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Predmetnim zahtevom za zaštitu zakonitosti se ukazuje na nepravilnost i nezakonitost pobijanih rešenja navodima da, u stavu I prvostepenog rešenja, nigde nije navedena vrednost imovine koja se oduzima, te, u stavu III prvostepenog rešenja, nije navedeno koliko iznose troškovi upravljanja oduzetom imovinom, na čiju solidarnu naknadu su obavezani svi podnosioci ovog zahteva (okrivljeni i treća lica), što je sve protivno odredbi člana 44. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, pa je u širem smislu reči tako primenjen zakon koji se ne može primeniti i od okrivljenog - vlasnika trajno oduzeta navedena imovina (čl. 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 44. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela).

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Naime, predmetne nekretnine – stanovi i poslovna prostorija, opisane u stavu I prvostepenog rešenja, čije trajno oduzimanje je određeno rešenjem, su detaljno opisane navođenjem njihove adrese tj. mesta, ulice i kućnog broja gde se nalaze; njihove površine izražene u metrima kvadratnim; katastarske opštine, broja katastarske parcele na kojoj su sagrađeni i broja zemljišnoknjižnog uloška u kome su upisane u evidenciju nepokretnosti. Ovakvo označavanje predmetnih nekretnina svakako predstavlja tačnu individualizaciju imovine koja se oduzima od vlasnika – okrivljenog i trećih lica, odnosno precizno i jasno opredeljenje predmeta odlučivanja u pobijanom rešenju, imajući u vidu obavezu suda propisanu u članu 44. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, da u rešenju navede podatke o imovini koja se oduzima.

U krivičnom postupku sprovedenom po odredbama Zakonika o krivičnom postupku, vezano za krivična dela za koja je okrivljeni Z.G. pravnosnažno oglašen krivim utvrđen je iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi s obzirom na to da je visina protivpravno pribavljene imovinske koristi jedno od kvalifikatornih obeležja istih krivičnih dela, dok je u predmetnom posebnom postupku, u odnosu na koji je i podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, trajno oduzeta imovina proistekla iz krivičnih dela za koju sud ne utvrđuje vrednost, jer po odredbama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, sud nema takvu obavezu.

Naime, članom 44. stav 2. pomenutog zakona je propisana obaveza suda da u rešenju opredeli vrednost koju oduzima od vlasnika, ako je raspolagao imovinom proisteklom iz krivičnog dela u cilju osujećenja njenog oduzimanja. Dakle, od vlasnika se oduzima vrednost - imovina ostvarena u zamenu za originalno pribavljenu imovinu kriminalnog porekla, jer je vlasnik sa ciljem skrivanja takve imovine ovu otuđio. Kako u konkretnom slučaju do toga nije došlo, to je sud pravilno istakao u pobijanom rešenju podatke o imovini i opredelio tačno šta se od okrivljenog Z.G. ima oduzeti (stav I prvostepenog rešenja).

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac je istakao i povredu propisanu članom 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer nije odlučeno o oduzimanju pokretne imovine, pa tako nije rešen predmet zahteva javnog tužioca u celosti.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva ocenjuje kao neosnovane, a opisana povreda iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP već je isticana u postupku po redovnom pravnom leku pa Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge na strani 7 drugostepenog rešenja i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP. Pored datih razloga Vrhovni kasacioni sud napominje, imajući u vidu spise predmeta, da je javni tužilac preciziranim zahtevom za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela (podneskom od 14.12.2010. godine) tražio da se od okrivljenog - vlasnika, odnosno trećih lica, oduzme nepokretna imovina koja je i predmet pobijanih pravnosnažnih rešenja, a sve što nije predmet trajnog oduzimanja vratiće se vlasnicima. Naime, sud će shodnom primenom odgovarajućih odredaba ZKP (član 151. ZKP i dr) postupiti kao sa privremeno oduzetim predmetima u krivičnom postupku, kada ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje da prvostepeni i drugostepeni sud nisu pravilno cenili blagovremenost zahteva Okružnog javnog tužioca u Prištini, Višeg javnog tužioca u Kosovskoj Mitrovici i Višeg javnog tužioca u Beogradu za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela okrivljenog Z.G., čime je povređena odredba člana 28. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, broj 97/2008), ali je drugostepeni sud u razlozima na strani šestoj rešenja odgovorio jasnim i dovoljnim razlozima na istaknute navode žalbe branioca okrivljenog, pa Vrhovni kasacioni sud na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovani su i navodi u zahtevu, kojima se ukazuje na nepravilnu i nezakonitu odluku suda, u stavu III prvostepenog rešenja, sa obrazloženjem da nije naveden iznos troškova upravljanja oduzetom imovinom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka, u pobijanom delu, kojom su okrivljeni Z.G. i treća lica - vlasnici imovine A.G. i dr. obavezani da „solidarno naknade troškove upravljanja oduzetom imovinom nastale do pravnosnažnosti ovog rešenja“, pravilna i zakonita, s obzirom na to da je sud shodnom primenom odredbe člana 264. stav 3. ZKP, odlučio ko snosi troškove upravljanja oduzetom imovinom.

Kako nedostaju podaci o visini troškova upravljanja oduzetom imovinom sud će o istima odlučiti posebnim rešenjem, nakon što ti podaci budu pribavljeni, shodnomprimenom odredaba člana 261. do člana 268. ZKP - koje regulišu troškove postupka, u vezi sa članom 4. stav 3. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

Navodi zahteva branioca okrivljenog Z.G. koji se tiču povrede odredaba člana 16. stav 2, člana 4. i 5. ZKP, kao i člana 1, člana 3. stav 1. i člana 17. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer se tiču ocene dokaza i utvrđenih činjenica u pobijanim rešenjima, kao i primedaba branioca na date razloge za odluku suda, a što nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, propisani članom 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                            Dragiša Đorđević,s.r.