Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Alita Amzić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu odbačen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da su sudovi prekoračili optužbu na taj način što su okrivljenom stavili na teret dva krivična dela, iako bitan element bića krivičnog dela predstavlja nepostupanje po izvršnoj sudskoj odluci, a u konkretnom slučaju postoji jedna izvršna odluka, usled čega se može izvesti zaključak da broj lica koji su poverioci izdržavanja ne može uticati na broj dela koja bi istom radnjom okrivljeni izvršio.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

U konkretnom slučaju okrivljenom je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu Kto 264/19 od 17.09.2019. godine, koji je preciziran na glavnom pretresu održanom dana 09.03.2020. godine, stavljeno na teret izvršenje dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, za koja dela je okrivljeni i oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 322/19 od 10.03.2020. godine.

Pored toga, činjenični opis iz optužnog akta, u pogledu okolnosti koje se odnose na postupanje okrivljenog kritičnom prilikom, nijednom rečju nije izmenjen izrekom pravnosnažne presude, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, obzirom da u konkretnom slučaju postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu tužioca.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ističe da je pravnosnažnim presudama prekoračena optužba i na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenjeni neosnovanim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i da je sud propustio da utvrdi razloge kašnjenja okrivljenog sa isplatom alimentacije tokom 2017.godine, kao što je trebalo da prihvati predlog odbrane za dopunu ekonomsko – finansijskog veštačenja, a koji izneti navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda u bitnom predstavljali osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim odlukama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, kao što osporava i navode o odlučnim činjenicama na koji način ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Alite Amzić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić