Na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP oštećeni VV upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva a na osnovu člana 261. i 264. stav 1. ZKP okrivljeni AA obavezan je da nadoknadi troškove krivičnog postupka, pa da plati sudu na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara kao i troškove unapred isplaćene iz budžetskih sredstava suda u iznosu od 4.410,00 dinara i Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu troškove unapred isplaćene iz budžetskih sredstava tužilaštvu u iznosu od 17.433,39 dinara sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažosti presude pod pretnjom izvršenja, kao i troškove na ime zastupanja oštećenog od strane punomoćnika advokata, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem shodno članu 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.784/17 od 13.07.2017. godine delimičnim usvajanjem žalbe okrivljenog AA a povodom zajedničke žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i po službenoj dužnosti preinačena je presuda Višeg suda u Kragujevcu K br.87/15 od 23.03.2017. godine samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz člana 344a stav 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci a koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje u ..., u ulici ..., bez primene elektronskog nadzora, koje ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i određeno da ako okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora, a zadržao mu je kao pravilno utvrđenu novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude i određeno da ukoliko ne plati novčanu kaznu u navedenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalba okrivljenog u preostalom delu kao i zajednička žalba okrivljenog i njegovog branioca i žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu odbijene kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Branko Matović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da se pobijane presude preinači i da se okrivljeni oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je kritičnom prilikom oštećeni pravio nered i da je u takvoj situaciji okrivljeni shodno Ugovoru o radu i u skladu sa svojim radnim dužnostima i radnom obavezom, postupio u okviru svojih ovlašćenja kada je pozvao oštećenog da napusti bazenske prostorije, što je oštećeni odbio i ušao u verbalnu raspravu a potom i fizički nasrnuo na okrivljenog, iz čega proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u skladu sa svojom radnom obavezom i sa svojim ovlašćenjima i dužnostima pa je na štetu okrivljenog povređen zakon kada je pobijanim presudama njegovo ponašanje kvalifikovano kao krivično delo iz člana 344a stav 1. KZ.

Kako dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno –povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljeni razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                           Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić