Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Miroslav Ivković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Miroslav Ivković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljena pravnosnažno osuđena nema obeležja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela jer sporni platni spiskovi nemaju svojstvo isprave već predstavljaju samo internu evidenciju preduzeća.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1) KZ čini svako ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe.

Ispravom se, prema odredbi člana 112. tačka 26) KZ, smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja sadržanim u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljena AA oglašena krivom pobijanim pravnosnažnim presudama, i to kako subjektivna obeležja koja uključuju uračunljivost i umišljaj okrivljene, tako i objektivna obeležja koja se tiču objekta radnje i same radnje izvršenja koja se sastoji u pravljenju lažne isprave u nameri da se upotrebi kao prava.

U konkretnom slučaju, radnja izvršenja je, prema izreci prvostepene presude, preduzeta tako što je okrivljena kao radnik preduzeća TP „BB“ DD Leskovac, zadužena za sačinjavanje platnih spiskova, na spisku plata za mesec februar 2019. godine pod rednim brojem 22 i spisku plata za mesec mart 2019. godine pod rednim brojem 19, na mestu za potpis, svojeručno potpisala VV, što je značilo da je imenovani potvrdio da je primio mesečne neto zarade za navedene mesece i da je sa tim saglasan, a što nije odgovaralo istini obzirom da VV nije isplaćena zarada za februar mesec 2019. godine u iznosu od 28.000,00 dinara ni zarada za mesec mart 2019. godine u iznosu od 10.000,00 dinara niti je VV potpisao platne spiskove za navedene zarade.

Platni spisak, odnosno pisano iskazani spisak isplaćenih neto zarada za protekli mesec predstavlja dokaz navedenih činjenica, pa predstavlja ispravu u smislu odredbe člana člana 112. tačka 26) KZ, koja je u konkretnom slučaju prava po poreklu ali neistinita po sadržini jer je okrivljena falsifikovanjem potpisa VV prikazala da su istom isplaćene neto zarade za februar i mart mesec 2019. godine i da je sa tim saglasan, a što u pogledu ovih okolnosti nije odražavalo pravo stanje jer VV ove spiskove nije potisao i navedene zarade mu nisu isplaćene.

Shodno navedenom, činjenični opis radnje krivičnog dela sadrži sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata Miroslava Ivkovića, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to nalazu i mišljenju veštaka grafologa Mirka Stamenkovića s tim što u obrazloženju zahteva branilac osporava primenjenu metodologiju veštačenja, a time i kredibilitet tog dokaza, na koji način, prema nalaženju Vrhovnog suda, suštinski osporava dokaznu vrednost veštačenja, koja je bila predmet ocene nižestepenih sudova, čime ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na povredu zakona iz člana 440. ZKP branilac okrivljene ukazuje i ostalim navodima zahteva u kojima analizira iskaz svedoka VV i osporava umišljaj i motiv okrivljene za izvršenje predmetnog krivičnog dela, pa se Vrhovni sud nije upuštao u njihovo razmatranje obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud se nije upuštao ni u razmatranje zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kom branilac okrivljene ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP obzirom da branilac u zahtevu ne navodi u čemu se ova povreda konkretno sastoji, pa zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže navođenje konkretnog razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i njegovo obrazloženje.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Miroslava Ivkovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić