Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona navodima da je u predmetnom krivičnom postupku protiv okrivljenog S.K. moralo biti primenjeno načelo ne bis in idem, jer se radi o presuđenoj stvari. U prekršajnom postupku vođenom pred Upravom Carina - Carinarnica Niš rešenjem P 1323/7 od 05.03.2008. godine okrivljeni S.K. je oglašen odgovornim zbog izvršenog prekršaja iz člana 332. stav 3. u vezi člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, a kako po stavu odbrane postoji potpuni činjenični identitet u pogledu radnji, mesta i vremena izvršenja dela, prvostepeni i drugostepeni sud su u predmetnom krivičnom postupku vođenom protiv okrivljenog S.K. donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povredili zakon na štetu okrivljenog, jer je odredbama člana 6. ZKP-a, člana 34. stav 4. Ustava RS i člana 4. Protokola 7. Evropske konvencije, propisana zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenog S.K., ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a na koju se zahtevom suštinski ukazuje, ali bez numeričkog označavanja ove zakonske odredbe, a s`obzirom na to da su identične povrede isticane, od strane odbrane, u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud - Viši sud u Nišu u presudi Kž 669/14 od 24.09.2014. godine i na njih upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Pored toga, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K. se ukazuje i na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP-a, ali bez obrazlaganja iste povrede.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP-a, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje iz člana 485. stav 1. ZKP-a, a da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog Zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, te da branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nema propisan sadržaj, u odnosu na napred navedenu povredu zakona.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.