Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni je obavezan da na ime nužnih izdataka postavljenog punomoćnika po službenoj dužnosti sudu isplati iznos o čijoj visini će biti naknadno doneto rešenje.

Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen od plaćanja troškova postupka iz člana 261. stav 2. tačka 9. ZKP i isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 538/15 od 25.09.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog S.C., adv. B.M. i okrivljenog S.C. i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 408/13 od 24.04.2015. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.C., adv. B.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i obustavi postupak prema okrivljenom ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog S.C., adv. B.M., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer prema navodima zahteva prvostepeni sud pobijanom presudom „utvrdio je takvo činjenično stanje koje ne sadrži način na koji je okrivljeni bio u obavezi da daje izdržavanje“ tako da prema navodima zahteva da bi postojalo krivično delo u pitanju „potrebno je da okrivljeni ne daje izdržavanje na način kako je to odlukom suda utvrđeno.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim:

Naime, iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela, za koje je okrivljeni S.C. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika.

Stoga su bez uticaja navodi zahteva da u izreci prvostepene presude nije opredeljen način na koji okrivljeni treba da daje izdržavanje, imajući u vidu da iz izreke prvostepene presude proizilazi da okrivljeni nije doprinosio za izdržavanje svom mal. sinu a kako je to utvrđeno izvršnom sudskom odlukom – izvršnom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P 1485/06 od 22.05.2006. godine, koja je postala izvršna dana 03.01.2007. godine, a na način kako je to ovom odlukom utvrđeno, jer u periodu od 20.05.2010. do 03.02.2012. godine nije doprinosio za izdržavanje, i to u iznosima koji su opredeljeni u navedenoj presudi, kao i u vremenskom periodu (svakog 01-og do 05- og uz mesecu) i opredeljeno kome (majci maloletnog oštećenog), pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim.

Stoga i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni S.C. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, pa suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog su neosnovani.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Za Predsednika veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                             Vesko Krstajić, s.r.