Okrivljeni su obavezani i da oštećenoj VV na ime nužnih izdataka za angažovanje punomoćnika iz reda advokata solidarno plate iznos od 74.250,00 dinara, te da oštećenoj na ime imovinskopravnog zahteva solidarno plate iznos od 7.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećena VV je upućena na parnični postupak radi ostvarivanja eventualnog viška imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.521/23 od 16.08.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Vranju K br.40/21 od 07.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Kačenkov, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. KZ, jer u izreci pravnosnažne presude nisu navedene reči pretnje koje su okrivljeni uputili svedoku – oštećenoj GG, uz zaključak da oštećena „nije bila ozbiljno uplašena ... jer u suprotnom ne bi smela da istog odgurne“, a zog čega prema stavu branioca u radnjama okrivljenog nema elemenata predmetnog krivičnog dela.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Iz zakonskog teksta člana 206. stav 1. KZ jasno proizilazi da je razbojništvo složeno krivično delo koje se sastoji od krivičnog dela prinude i krivičnog dela krađe, tako da prinuda izvršena primenom sile ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo prethodi krađi i predstavlja sredstvo njenog izvršenja. Za postojanje ovog krivičnog dela neophodno je postojanje umišljaja, koji obuhvata svest da se primenom prinude oduzima tuđa pokretna stvar, a kako je namera zakonsko obeležje krivičnog dela razbojništva, krivično delo može biti izvršeno samo sa direktnim umišljajem.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da su okrivljeni AA i BB, u vreme i na mestu opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela čije su izvršenje hteli, te svesni da je njihovo delo zabranjeno, po prethodnom dogovoru, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, upotrebom sile i pretnjom da će napasti na život i telo oštećene GG, radnice u trgovinskoj radnji, uz pretnju nožem od iste oduzeli novac u iznosu od 7.000,00 dinara, koji se nalazio u kasi.

Stoga, po oceni ovoga suda, izreka pobijane presude sadrži sva subjektivna obeležja (umišljaj i nameru da okrivljeni prisvajanjem tuđih pokretnih stvari sebi pribave protivpravnu imovinsku korist), te objektivna obeležja (upotreba noža i pretnja da im oštećena preda novac) krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pri čemu preduzete radnje okrivljenih, opisane u izreci presude, jasno ukazuju na njihovu volju da krivično delo izvrše zajednički.

Kako je, dakle, u izreci presude jasno opisana ozbiljna pretnja (uz upotrebu noža) upućena oštećenoj, kako bi im predala novac iz kase, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da izreka presude ne sadrži pretnju upućenu oštećenoj i da je pobijana presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U vezi sa istom povredom krivičnog zakona, branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da se na CD-u ne vidi da je okrivljeni uperio nož prema oštećenoj i da ona nije bila ozbiljno uplašena kritičnom prilikom jer u suprotnom ne bi smela da odgurne okrivljenog. Po oceni ovoga suda, izloženim navodima pobija se činjenično stanje i ocena dokaza utvrđena u pobijanim presudama, dakle ukazuje se na povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, a zbog čega je u ovom delu podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu ističe se i da je izreka prvostepene presude „konfuzna, nepotpuna i nejasna“, te da je „izreka drugostepene presude protivrečna svedočenju oštećene“, kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa kako ova povreda ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da u konkretnom slučaju nisu cenjene sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog (da do sada nije osuđivan i da je u međuvremenu postao porodičan čovek, jer se oženio i postao otac jednog maloletnog deteta), pa kako ni povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ne predstavlja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić